Smisao obeležavanja Međunarodnog dana žena je podsećanje i odavanje počasti borbi žena za univerzalno pravo glasa, pravo na obrazovanje, bolje uslove rada i poboljšanje položaja žena uopšte, odnosno, borbi za pravo žena da budu ravnopravne i punopravne građanke. Ujedinjene nacije ovogodišnji međunarodni dan žena posvetilesu važnoj temi „Žene u liderstvu: postizanje ravnopravne budućnosti u kovid-19 svetu” sa porukom da je ženama potrebna ravnopravna budućnost bez stigmatizacije, stereotipa i nasilja, a da bi takva budućnost bila moguća, potrebno je da žene aktivno učestvuju na svim mestima gde se odlučuje o našem životu.
Ipak, važno je ne zaboraviti nedovoljno vidljive heroine kovid-19 krize, odnosno sve žene koje su bile konstantno angažovane u zdravstvenom, socijalnom, obrazovnom sistemu, sektoru usluga, trgovine, brige o drugima i koje su svojim radom našu svakodnevicu činile podnošljivijom. Često se zanemaruje činjenica da su žene na prvim linijama borbe protiv koronavirusa – čak 76% zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti su žene, a one čine i 74% zaposlenih u obrazovnom sistemu. One već godinu dana rade pod pritiskom, otežanim uslovima rada i izložene su povećanom riziku od zaražavanja, a precizan broj zaraženih i preminulih iz ovih sektora nije dostupan. Žene zaposlene u prerađivačkoj industriji, sektoru trgovine ili uslužnim delatnostima često rade po nesigurnim ugovorima i u neadekvatnim uslovima rada, koje prati stalna briga o zadržavanju posla i sredstava za život. Prema istraživanju koje je sproveo SeConS, više od petine žena (21,7%) koje su odlazile na posao navode da su trpele daleko veće opterećenje na poslu nego ranije (12,6% muškaraca navodi isto).
Žene zaposlene u sektorima u kojima je bio moguć rad od kuće našle su se istovremeno u situaciji brige o porodici i domaćinstvu, obavljanju posla, deljenju računara i drugih uređaja sa decom koja pohađaju online nastavu. Neke žene navode da su morale da rade noću kako bi sve postigle, a više žena nego muškaraca ističe da su se osećale frustrirano jer ih članovi porodice ometaju u radu. U ukupnom broj žena koje su ostale bez posla tokom kovid-19 krize, čak 15,7% žena je dalo otkaz jer nisu mogle da se organizuju da odlaze na posao u uslovima kada deca ostaju sama kod kuće (nasuprot 5,2% muškaraca).
Tokom vanrednog stanja, u posebno teškoj situaciji bile su starije osobe koje žive same, naročito one koje imaju potrebu za tuđom negom i pomoći, među kojima je najviše žena. Većina usluga socijalne zaštite bila je ili obustavljena ili svedena na minimum, a kako je zdravstveni sistem bio opterećen kovid-19 epidemijom, zdravstvene usluge bile su redukovane i ograničene na urgentna stanja. Prema istraživanju organizacija FemPlatz i Amity, čak 65% starijih žena kao najveći problem navodi brigu i zabrinutost za mlađe članove porodice, a 44% osećaj straha i neizvesnosti i osećaj usamljenosti (23%). Žene sa invaliditetom sa kojima su razgovarale aktivistkinje organizacije FemPlatz smatraju da ih je država potpuno zaboravila, ostavila ih same i nije obezbedila nikakav vid podrške tokom ove krize i navode da je„to samo nastavak odnosa prema osobama sa invaliditetom koji su imali i pre korone, ali je sada vidljivije”.
Transparentni i razvrstani zvanični podaci o položaju žena i muškaraca tokom kovid-19 epidemije u Srbiji i dalje nisu dostupni, što može dovesti do maskiranja i relativizacije stvarnog položaja žena i devojčica. Takav pristup dalje vodi uopštavanju ili lošem planiranju konkretnih mera podrške ženama koje su posebno pogođene situacijom izazvanom kovid-19 epidemijom. Pitamo se kako ćemo postići ravnopravnu budućnost u javnim politikama i svakodnevnom životu ako nemamo zvanične podatke o realnom položaju žena u Srbiji.
I dok se prisećamo svih žena koje su se borile i danas za bore za bolji ekonomski, socijalni i politički položaj žena, važno je da stalno uspostavljamo ravnotežu između liderstva žena, ravnopravnosti na mestima odlučivanja, ali i rešavanja konkretnih i praktičnih situacija žena u svakodnevnom životu. I da o položaju žena pričamo stalno, a ne samo kada obeležavamo Međunarodni dan žena.
Autorka je aktivistkinja u organizaciji FemPlatz
