„Lavirint devedesetih” kao prethodnica Muzeja devedesetih

Izložba pod nazivom „Lavirint 90ih” otvorena je za publiku 15. juna u Prostoru „Miljenko Dereta” (Dobračina 55), u Beogradu. Otvaranje ove izložbe prvi je korak dugoročne inicijative za osnivanje regionalnog centra za obrazovanje i saradnju „Muzej devedesetih”, koji će imati za cilj sagledavanje procesa u deceniji koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno), a čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad.

„Lavirint 90ih” nastao je nakon dvogodišnjih istraživanja, rada i saradnje pojedinaca, stručnjaka, aktivista i partnerskih organizacija iz zemalja bivše Jugoslavije. Izložbu koja je realizovana uz pomoć Kulturnog centra „Grad”, autorski potpisuje tim koji čine istoričarka prof. Dubravka Stojanović, prof. Igor Štiks i Dejan Ubović direktor Kulturnog centra „Grad”.

– Planiramo da ova izložba putuje regionom, da prvo ode u Sarajevo, zatim u Zagreb, Skoplje, i u Prištinu na kraju. U svim ovim gradovima ćemo sakupljati materijal koji nam je potreban za ostvarenje našeg cilja, a to je otvaranje Muzeja devedesetih u Beogradu – istakla je prof. Dubravka Stojanović, istoričarka i koautorka, na konferenciji za štampu koja održana povodom otvaranja izložbe.

Igor Štiks je na konferenciji kazao da je lavirint metafora, ali da je i arhitektonski i organizacijski princip ove izložbe: „Lavirinti su nezgodni, u njima se gubimo, iz njih se teško izlazi, vraćaju nas na ista mesta, frustriraju vas jer ne možete naći izlaz; lavirinti unose teskobu i želju da se iz njih izađe”, precizira Štiks.

Da bi se shvatila ova postavka, potrebno je da postavimo sebi pitanje da li, kao pojedinci, ali i kao društvo, želimo da izađemo iz lavirinta u koji smo ušli početkom devedesetih. Ulazak u lavirint prilično je težak i bolan. Razrušeni gradovi, uništeni životi svih na nas na ovim prostorima, posebno onih koji su morali da napuste svoje kuće i odu iz svojih mesta. Nije ni malo lako vratiti se u okupirano Sarajevo, logore u BIH, videti sliku hladnjače izvađene iz Dunava, u kojoj su se nalazili leševi albanskih civila uključujući žene i decu, ubijenih 1999. godine na Kosovu. O ubijanjima albanskih civila i zataškavanjima zločina u organizaciji MUP-a Srbije naš pančevački reditelj Ognjen Gavonjić snimio je dokumentarni film Dubina 2 i igrani film Teret.

Posetioci izložbe će se suočiti se užasnim razaranjem zemlje, susresti sa antiratnim aktivistima čiji je cilj tada bio sprečavanje rata, a danas je suočavanje s prošlošću i podsticanje preuzimanja odgovornosti za počinjene zločine. Procesi suočavanja i priznanja zlodela počinjenih u naše ime počinjali su kroz razne incijative kao što Rekom i druge, ali ni do danas ti procesi nisu dovršeni.

Nemerljiv doprinost ove izložbe ogleda se u tome što menja politiku zaborava za kulturu sećanja i preispituje krivicu i odgovornost. Ona daje ogroman doprinos tome da se konačno suočimo sa svim onim što je neko činio u naše ime. Mogućnost je ovo da konačno, kao društvo prođemo katarzu i učinimo sve kako bi smo sa našim susedima uspostavili trajni mir na ovim prostorima. Ma koliko ovo bio težak zadatak, moraće da se u ovoj zemlji prestane sa promocijom ratnih zločinaca, koji nikako ne bi smeli da budu proglašavani za heroje i moralne vertikale jednog društva. Možda će tada prestati borba sa neokrnjenim avetima prošlosti, koje su i danas svuda oko nas. Zarobljeni u ruševinama prošlosti, ne možemo pronaći izlaz iz Lavirinta devedesetih. Pred nama je svakako dug put. U traženju izlaza, propušteno vreme možemo nadoknaditi tako što ćemo pokazati želju da iz Lavirnta izađemo. Godine koje su iza nas ostavile su neizbrisiv trag. Malo osećaja za pravdu, saosećanja sa žrtvama i njihovim porodicama, dobar su početak za traženje izlaza iz Lavirinta decvedesetih. U buci suvišnih reči, dovoljno je pronaći one koje će žrtvama omogućiti da pronađu mir, a porodicama žrtava život učiniti lakšim. Možda tada napravimo neko novo društvo ispočetka.

U ova zla i rđava vremena, u kome se neprekidno pojavljuju mržnja, nasilje, strah, večiti nacionalizam, važno je proći kroz ovu postavku i uvek verovati da je izlaz iz Lavirnta devedesetih moguć.