Primedba na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada u Rafineriji nafte Pančevo na životnu sredinu

Nakon prečitavanja Izveštaja o strateškoj proceni uticaja plana detaljne regulacije za izgradnju skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada na delu kat. Parcele br. 3576 KO Vojlovica u okviru kompleksa NIS ”Rafinerija nafte Pančevo“ u Pančevu na životnu sredinu iznosimo sledeće primedbe:

• Kao i kod Nacrta plana, tako i u Izveštaju o strateškoj proceni, manjka odgovornih stručnih lica unutar tima (dipl. inženjer zaštite životne sredine, dipl. tehnolog, dipl. hemičar/biohemičar, dipl. ekolog…)
  
• Postoji sumnja u sukob interesa jer isto preduzeće i isti tim rade i Nacrt plana i Izveštaj o strateškoj proceni, što je lako za zloupotrebu u svrhu interesa RNP, a ne zdravlja ljudi i zaštite životne sredine.
  
• Tehnička obrada teksta jea na najnižem mogućem nivou, te se stiče utisak da se novac poreskih obveznika zaista troši olako i bez odgovornosti, po principu samo da se otalja posao, jer u protivnom bar bi se forma pisanja i pravopis zadovoljili (bez proreda, naznačenih podcelina, pasusa…) Nečitko je i nepregledno. Samo je je ispunjena kvantitativna forma stranica, ali ne i kvalitet sadržaja.
  
• Str. 10 – ponovo u okviru osnovnih ciljeva Plana detaljne regulacije nije pomenut Program zaštite životne sredine AP Vojvodina za period 2016-2025. godine.
  
• Na strani 15 u podpoglavlju 2.3.2 Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Plana generalne regulacije HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija Nafte Pančevo u naseljenom mestu Pančevo na životnu sredinu (izrađivač Fakulet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu), nije napomenuta godina izdavanja navedenog izveštaja, kao ni period trajanja monitoringa. I nedospustivo je da se prikazuju podaci za čitav PGR Kompleksa južne zone, a da nema izveštaja sa konkretne lokacije gde se planira izgradnja potencijalnog privremenog skladišta opasnog otpada. Ne umanjuje se značaj sagledavanja šire slike, ona je neophodna, ali se mora fokusirati na konkretnu lokaciju, radi što jasnije slike i stanja po životnu sredinu kao i zdravlje ljudi.
  
• Na str. 16 u podnaslovu 2.3.4. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja izmene i dopune PGR kompleksa HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija Pančevo u naseljenom mestu Pančevo na životnu sredinu (izrađivač Eko point Beograd), takođe nije stavljena godina izdavanja nevedenog izveštaja, kao ni period monitoringa, te je i ovaj podatak onda nepotpun i sklon manipulaciji, zbog nepoznanice kada je izdat. Takođe daje širi pregled, tj. uticaj cele južne zone po životnu sredinu, bez osvrta na konkretnu lokaciju i izgradnju potencijalnog objekta za privremeni smeštaj opasnog otpada.
  
• Ista strana br. 16, podnaslov 2.3.5. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja izmene i dopune PGR kompleksa HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija Pančevo u naseljenom mestu Pančevo (Duboka prerada) u naseljenom mestu Pančevo na životnu sredinu (izrađivač JP direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva, Pančevo i Eko point Beograd), opet nije naznačena godina izdavanja ovog Izveštaja, kao ni period monitoringa. Kao i za prethodne navedene, široka slika, bez konkretnog osvrta na izgradnju potencijalnog planiranog objekta i uticaja istog na životnu sredinu.
  
• Na str. Predsednica Udruženja „Zeleni most” iz Banatskog Brestovca Sanja Marković i predsednik udruženja „Pančevo nije rupa” Miša Sekulić uputili su 31. jula Sekretarijatu za urbanizam, građevinske, stambeno-komunalne poslove i saobraćaj primedbe na dokumente kojima se predviđa izgradnja privremenog skladišta otpada u RNP. Prenosimo integralni tekst primedbi18 u Hidrografskim karakteristikama, napomenuto je: „U dalekom zaleđu Rafinerije, na istoku, protiče i lokalna reka Nadela, koja nije plovna.” Ovim se stiče utisak, kao da je reka znatno udaljenija od RNP, a zapravo ona je na svega 850m od planiranog prostora za izgradnju objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada. Takvom izjavom se stvara pogrešna predstava o stvarnoj udaljenosti i opasnosti po vodotok navedene reke.
  
• Na str. 22, u okviru podnaslova koji se jedva nazire, Pregled zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara, napomenuti su samo od značaja u relativnoj blizini Ušće Tamiša – Gradska šuma I PAN 08 Plana područja Dunava ka Vinči koji je u predlogu zaštite. Uopšte nisu ni pomenuti sledeći:
  • Pančevačke ade – zaštićeno stanište od 26.12. 2017. godine, koje su na 6km od potencijalnog objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada;
  • Park prirode ,,Ponjavica” koji je zaštićen još 1995. godine, a na udaljenosti od osam km od mogućeg objekta do početka Ponjavice u Omoljici i gde se vode Ponjavice, podzemnim tokovima snadbevaju vodom iz reke Nadele. Opasnost po sam Park prirode i uticaju svih zagađivača, kao i opasnih materija nađenih u Nadeli, bespredmetno je i pominjati.
  • Specijalni rezervat prirode „Ivanovačka ada” koji kao da nije od značaja za tim sastavljača ovog Izveštaja o strateškoj proceni, te je ona stavljena u neki zaborav, iako je poznato da reka Nadela ide do Ivanova i da sa sobom nosi sve zagađivače dobijene iz južne zone. Iako je Specijalni rezervat malo udaljeniji, ne smatra se manje bitnim.
  • Sve ove teško zagađene vode što podzemne tako i nadzemne, na kraju završavaju do novog geoparka Đerdap, koji je pod UNESCO-vom zaštitom.
  
• Na str. 24, u okviru podpoglavlja 4.1. Vazduh i pojava zagađenosti vazduha poziva se na podatke za poslednje dve godine (2015. i 2016.) dok su realno u odnosu na Nacrt plana i javnu raspravu poslednje dve godine (2018. i 2019.) te su i ovo zastareli podaci, prepisivani iz ranijih studija, projekata, itd. I oni se onda ne mogu smatrati od značaja za konkretni objekat i Izveštaj o strateškoj proceni. Takođe nije naznačena količina prerađene nafte u RNP. Neophodni su sveži podaci RNP za poslednje tri godine (2017, 2018, 2019) dopunjeni i  količinom prerađene nafte za traženi period, a ne samo količine sirove nafte, dok se opisani podaci mogu koristiti komparativno.
  
• Na str. 25, u okviru dela 4.1. Vazduh i pojava zagađenosti vazduha, navedeno je da u postupku strateške procene uticaja nisu vršena dodatna i ciljana praćenja kvaliteta vazduha na predmetnom prostoru, što je velika manjkavost i neozbiljnost, kao i ugrožavanje života ljudi i životne sredine i neprikazivanja realnog stanja konstatovanog na terenu.
  
• Na str. 32 podcelina 4.3. Kvalitet voda – Površinske vode naznačeno je da je Dunav III i IV kategorije po merenjima iz 2010. i 2011. godine. Opet aljkav pristup sa podacima starim deceniju. Da bi se ozbiljno shvatio Izveštaj o strateškoj proceni, neophodni su sveži podaci za sve indikatore zagađenosti, kao i posebna merenja na predmetnoj lokaciji i uticaja planiranog objekta na sve indikatore zagađenja životne sredine.
  
  U ovom delu takođe nije napomenuta udaljenost reke Nadele (850m od planiranog objekta), kao ni reke Dunav (četiri km od planiranog objekta) od mogućeg objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada.

• Na str. 37, podcelina 4.3. Kvalitet voda – Podzemne vode, na mernim mestima PT – 1/24 i BZ – 1/24 podaci su dobijeni merenjima 2015. i 2016. godine. Da bi se imao tačni pregled stanja neophodni su svežiji podaci, bar iz 2018. i 2019. godine. Ovako se daje slika od pre pola decenije i osećaj da je na životnu sredinu stanje nepromenjivo, kao da ni antropogeni faktori na istu ne utiču, te da su fabrike sasvim bezbedne za život i po zdravlje ljudi.
  
• Na str. 43, u podcelini 4.6. Upravljanje otpadom, u tabelaranom prikazu stavljena je godišnja proizvodnja otpada RNP od 2011. do 2016. godine. S obzirom na to da je planirani objekat za potrebe privremenog skladištenja opasnog otpada, neophodni su noviji podaci, kako bi se imao uvid u realno stanje i količinu mogućeg opasnog otpada za skladištenje. U ovom delu VELIKA PRIMEDBA je nepostojanje tabelarnog ili opisnog prikaza vrste otpada, sa posebnom naznakom na vrste opasnog otpada, kao ni spiska ili tableranog prikaza opasnih materija koje bi se lagerovale u potencijalnom objektu. Do daljnjeg to je nepoznanica i svodi se na pretpostavke. Takođe nigde nije naznačeno eksplicitno, koliki je vremenski period privremenog skladištenja opasnog otpada u potencijalnom privremenom skladištu. Tu je takođe ostavljen prostor koji se lako može zloupotrebiti i da skladište samo imenom bude privremeno, a u praksi trajno. Iako je Zakonom o upravljanju otpadom (Sl. Glasnik RS, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 – dr. zakon) čl. 36 definisano: „Opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže od 12 meseci, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka roka iz ovog stava.” Iako je zakonski definisan, ovaj podatak nije našao mesto u Izveštaju o strateškoj proceni. Nije naznačena ni težnja ka praćenju opasnog otpada od njegovog nastanka do njegovog trajnog uklanjanja, kako je praksa po standardima EU.
  
• Na str. 45, podcelina 4.7. Opasnost od udesa tabela Bilansa opasnih hemikalija RNP-a je iz 2016.godine. Opet stariji podaci, nepotpuni podaci, jer nema novijih koji daju jasnu sliku sa terena za potrebe potencijalne izgradnje objekta.
  
• Na str. 49, podcelina 5.1. Razlozi za izostavljanje pojedinih pitanja i problema iz postupka procene, navedeno je da potencijalni objekat ne može uticati na ekosistem. Nema navedenih parametara kojima se došlo do takvog zaključka, kao ni navedenog monitoringa. Nijedan dokaz na tu temu nije stavljen u prilog.
  
• Na str. 49-50, podcelina 5.2. Varijanta rešenja, u okviru varijante 1, kako je moguće da se dozvoli lagerovanje opasnog otapda na nelegalnom skladištu, čime se direktno ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina i da na to ne reaguju nadležne institucije! Daje se osećaj da tim sastavljača ovog Izveštaja, primorava čitaoce da pošto-poto pristanu na izgradnju potencijalnog objekta, jer u suprotnom bićemo „kažnjeni” tako što će fabrika bez sankcija i reakcija nadležnih organa, po štetu svih nas građana i prirode, lagerovati opasni otpad na divljem skladištu unutar RNP. Ovakvim načinom pisanja stiče se utisak da Republika Srbija, sa svojim zakonodavstvom nema snagu nad Rafinerijom nafte Pančevo, već da ista unutar svoje ograde ima autonomiju, te može i praviti i koristiti niz godina divlje skladište opasnog otpada, bez sankcija.
  
  Varijanta 2 je predstavljena u superlativu, kao rešenje koje će magičnom moći pročistiti sve od vode i vazduha do zemljišta i obnavljanja flore i faune i poboljšanja života i zdravlja ljudi koji žive u neposrednoj blizini RNP. A opet naglašava se da postoje „samo izgledi” da se može unaprediti program zaštite životne sredine, bez sigurnosti da je to izvodljivo, kao što i de facto nije.

• Na str. 50, u okviru iste podceline 5.2., konstatovano je u tabelarnom prikazu da je jedan od nedostataka i blizina poljoprivrednog zemljišta. Da li su vlasnici istih obavešteni o planiranoj izgradnji, kao i mogućem uticaju na poljoprivredne kulture i zagađenje hrane? Da li im je ponuđen otkup tih parcela, kako bi se oko RNP stvorio zaštitini pojas i smanjio negativni uticaj na proizvodnju hrane? U tabeli nije navedeno blizina naselja, koja je na svega 1,3 km, kao i uticaj po zdravlje ljudi i mogućnost otkupa tih parcela, kako bi se ljudima omogućio život u zdravijem okruženju, jer su ovako prepušteni sami sebi, RNP se širi, ali obodni pojasevi zaštita ostaju isti, tj. nije sve pod šumom u krugu od 1,5 km.
  
• Neophodno je objašnjenje za ograničenost bezbednosti skladišta u vanrednim okolnostima (ove godine, to je upravo bilo zbog virusa covid-19) i kako se planira obezbeđenje potencijalnog skladišta, jer ako je ovo nedostatak, to znači da je visok stepen rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu izgradnjom ovakvog objekta bez adekvatne zaštite, i nije naznačeno kakva bi to zaštita generalno bila.
  
  Ovako smo ostavljeni diverzijama devijantnih pojedinaca.

• Str. 50, 5.3. Rezultati konsultacija sa zainteresovanim organima i organizacijama, naznačeno je da je tabelom prikazan spisak ustanova kojima su poslati zahtevi za uslove i podatke za izradu planske i projektno-tehničke dokumentacije, a u vezi sa zaštitom i uređenjem prostora i izgradnjom objekta u postupku stvaranja PDR za izgradnju objekta za privremeno skladištenje opasng otpada. Navedene tabele nema, te je ovaj podatak nepotpun. Naglašavanje da je od koristi bila komunikacija sa NIS-RNP je apsurdna jer su oni u obavezi da sve svoje parametre zagađenosti dostavljaju na mesečnom nivou, kao i sve neophodne podatke, da bi se imala jasna slika za moguću izgradnju pomenutog objekta.
  
• Na str. 51, podcelina 6.0. Opšti i posebni ciljevi strateške procene i izbor indikatora, poziva se na PGR Celina 8 za tri fabrička postrojenja bez Plana, isključivo za RNP u čijem se prostoru planira potencijalni objekat. Potom sledi pobrojavanje želja šta bi trebalo da se uradi u već degradiranom prostru koji je po svim mernim parametrima praćenja stanja na terenu u najvećem broju mernih dana po indeksu kvaliteta vazduha između 3 i 4 što znači da je vazduh često zagađen.
  
• Na str. 51, podcelina 6.1. Opšti ciljevi strateške procene, navedeni opšti ciljevi su u suprotnosti sa mogućom izgradnjom objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada. Po navedenim paramterima kvaliteta zemljišta, vode i vazduha kroz Izveštaj, oni odstupaju od opštih ciljeva. Nije eksplicitno naznačena strategija očuvanja i poboljšanja istih i kako se ona može postići izgradnjom navedenog objekta.
  
• Na str. 51, 6.2. Posebni ciljevi strateške procene nabrojano je devet stavki od kojih se osam tiče zaštite i očuvanja kvaliteta životne sredine, zdravlja i kvaliteta života ljudi, dok je deveta vezana za rast zaposlenosti, a pritom je u ovom Izveštaju naznačeno da je nedostatak potencijalne izgradnje objekta neotvaranje novih radnih mesta.
  
  I u ovom slučaju su napisani ciljevi koji se ne mogu ostvariti – neizgradnjom ovog objekta za privremeno skladštenje opasnog otpada.

• Na str. 52-53, 6.3. Vrste i izbor indikatora u indikatoru bezbednog upravljanja otpadom Izveštajem ove strateške procene nije tačno navedeno koliko RNP godišnje proizvede otpada po stanovniku, kao ni vrste opasnog otpada koje proizvodi RNP svrstane po katalogu otpada Q, Y, C i nema prikaza liste opasnih karakteristika otpada sa H liste.

ZAKLJUČAK:

Nakon uvida u navedeni Nacrt plana i Izveštaj o strateškoj proceni može se zaključiti da su za oba potrebne ozbiljne dorade navedene u prethodnim Primedbama. Mišljenja smo da Nacrt plana i Izveštaj o strateškoj proceni treba da rade dva odvojena tima kako se ne bi dovelo u pitanje postojanje konflikta interesa i da bi se izbegla bojazan da će privatni interes prevagnuti nad javnim.

Veliko negodovanje imamo na postojeći prostor na kojem se skladišti opasni materijal. Nigde nije naznačeno šta će se sa njim desiti ukoliko se izgradi novi objekat kao ni da li je do sada rađen monitoring istog. O tome da je neprihvatljivo da takav objekat postoji u okviru velike firme kao što je RNP i da nema upotrebnu dozvolu za rad kao i nereagovanje nadležnih institucija dovodi u pitanje kredibilitet novog potencijalnog objekta za privremeni smeštaj opasnog otpada.

Tokom izrade su korišćeni zakoni na republičkom nivou bez sinhronizovanja sa propisima pokrajne i lokalne samouprave.

Nigde nije nagovešten period trajanja PRIVREMENOG skladištenja iako je Zakonom jasno definisano. Izostala je eksplicitna garancija da se opasni otpad neće dopremati iz drugih proizvodnih jedinica na nivou Republike kao i da se neće uvoziti iz zemalja u okruženju i iz Evropske unije. Nije naglašeno za koliko tona otpada se priprema novi potencijalni objekat i ne postoji detaljna lista vrste opasnog otpada i hemikalija koje bi se tu potencijalno skladištile. O negativnom uticaju postojećeg skladišta za odlaganje opasnog otpada možemo samo pretpostavljati jer ne postoje merni parametri (ili nisu napomenuti), a najviše će ispaštati životna sredina i zdravlje ljudi.

Nakon ovih Primedbi i donošenja nekog novog Nacrta i Izveštaja strateške procene uticaja na životnu sredinu insistiramo na novom Javnom uvidu koji će biti mnogo bolje oglašen u javnosti, posebno u naseljima u neposrednoj blizini RNP, kao i među čitavim građanstvom na teritoriji Grada Pančeva.