Može li Pančevo da postane pametan grad? Sudeći po projektu „Razvoj lokalne Strategije otvorenih podataka grada Pančeva – dijalogom ka boljim lokalnim javnim politikama”, takav grad je moguć. Pomenuti projekat ove i sledeće godine realizuje Centar za edukaciju i transparentnost (CETRA) u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, Republičkim sekretarijatom za javne politike i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Realizacija jednog ovakvog projekta, koji se tiče dostupnosti i upotrebljivosti javnih podataka na višestruke načine, direktno bi uticala na razvoj digitalne tehnologije u savremenom društvu i na bolji kvalitet života građana i građanki Pančeva, ali bi omogućila i bolju saradnju među organizacijama, pa samim tim i među javnim upravama. Za sada nijedan grad u Srbiji nema nikakvu lokalnu strategiju ili propis u jedinicama lokalne samouprave koji bi se ticao standarda i procedura u vezi sa prikupljanjem i objavljivanjem javnih podataka, a suština tekućeg Cetrinog projekta jeste da Pančevo dobije lokalnu strategiju kojom bi se regulisala ova oblast.
U korak sa digitalnim trendovima
Prema Cetrinom nedavnom istraživanju o zadovoljstvu pruženim lokalnim javnim uslugama tokom pandemije kovida 19, bezmalo polovina anketiranih građana i građanki dala je visoke ocene trenutnim digitalnim alatima i e-servisu. Skoro 30 odsto Pančevaca i Pančevki loše je ocenilo prevazilaženje problema u pružanju javnih usluga, dok bezmalo 40 posto smatra da je najveći problem u pružanju tih usluga upravo propust pružalaca usluga da adekvatno informišu građanstvo. Te činjenice upućuju na potrebu da se sa dobrom praksom nastavi, ali i da se gradske javne politike inoviraju upotrebom savremenih alata. Drugim rečima – da idu u korak sa evropskim i svetskim trendovima.
Upravo toj mogućnosti inoviranja teži projekat „Razvoj lokalne Strategije otvorenih podataka grada Pančeva – dijalogom ka boljim lokalnim javnim politikama”. Njegovom realizacijom unapredio bi se kvalitet dijaloga između javnih vlasti i organizacija civilnog društva kroz zajedničku pripremu predloga javnih politika u oblasti digitalnih usluga i e-servisa, te bi se taj predlog normirao u oblasti otvorenih podataka kroz međusektorsku saradnju. Pančevo bi tako dobilo prvu Strategiju otvorenih podataka.
Okviri za bolju komunikaciju
Nakon prvog, konstitutivnog sastanka Radne grupe, koji je održan 21. oktobra u Sinhro habu, jedno je sigurno – izrada strategije za pametan grad okupila je svoju bazu – predstavnike lokalnih udruženja i javne uprave, stručnjake koji se bave digitalizacijom, upravom i tehnologijom otvorenih podataka.
Kroz dinamičan i konstruktivan razgovor učesnika inicijalnog sastanka razmatrani su okviri dokumenta koji će nastati. Taj dokument treba da bude prihvatljiv svima – i donosiocima odluka u sistemu vlasti i predstavnicima OCD-a. Iako je predviđeno da projekat traje do kraja jula naredne godine, strategija bi trebalo da bude uobličena do kraja maja.
Prilikom stvaranja strategije za pametan grad, trebalo bi okupiti sve pančevačke organizacije i povezati ih u jedan sistem, te onda razmotriti ko će se čime baviti po oblastima. Pri tome treba voditi računa o tome kako Pančevo strukturno izgleda, pa zatim uključiti i njegove različite aspekte, između ostalog, senzore, ekologiju, inkluziju. Ukoliko se blagovremeno ne sagledaju i ne shvate određene povezanosti u gradu, doći će do različitih problema, a jedan od njih je i osipanje stanovništva.
Konstatovano je da svaka industrija mora imati svoj ekosistem, te da je od velikog značaja princip pomoću kog će se prikupljeni podaci tumačiti i za šta će se koristiti.
– Bitno je sprovesti standardizaciju podataka i da te baze koje se prave na različitim mestima mogu da se agregiraju. Potrebno je definisati oblasti, ali i standard prilikom prikupljanja informacija kako bi se omogućilo njihovo lakše pretraživanje i korišćenje. Čitljiva i dobro organizovana baza podataka nameće se kao ozbiljan izazov – rekao je Nikola Ćurčin, član Radne grupe.
Kasnije bi od otvorenih podataka mogle da nastanu korisne aplikacije, dodao je Ćurčin i dao primer aplikacije Parking manijak, što bi bilo dobro i sa poslovnog aspekta, ali i za celokupno građanstvo.
Inovativni odgovori pravo rešenje
Strategija otvorenih podataka bila bi od opšteg interesa za sve naše sugrađane i sugrađanke, bila bi osovina oko koje će se širiti krug ukrštanja podataka, pri čemu će se radna grupa pridržavati i etičkih kriterijuma i kriterijuma lokalne zajednice. Uspostavljanje takvog načina rada u praksi je već proverena, a strategija bi obuhvatila određene zakonitosti kojih svaka moderna država treba da se pridržava. Postojanje jednog ovakvog dokumenta pružilo bi gradskoj upravi uvid u to koje podatke kome daje i zašto to tačno radi, posebno ako se ima u vidu činjenica da je reč o sistemu upravljanja društvom koji je iznad političkog sistema.
Sledeći sastanak radne grupe planiran je za decembar ili januar, a do tada bi trebalo uobličiti nacrt dokumenta i uključiti predstavnike različitih organizacija.
Princip otvorenih podataka prisutan je u dokumentima javne politike Republike Srbije već nekoliko godina, a nacionalni Portal otvorenih podataka postoji od 2017. godine. Međutim, pravni okvir za otvaranje podataka upotpunjen je u skorije vreme i praktično je na snazi od početka 2019. godine. Čine ga Zakon o elektronskoj upravi i Uredba o načinu rada Portala otvorenih podataka. Drugi propisi koji mogu biti relevantni u postupku otvaranja podataka odnose se, pre svega, na sadržinu podataka koji se mogu objavljivati, kao i na zaštitu podataka o ličnosti (Zakon o zaštiti podataka o ličnosti) i na tajnost dokumenata i podataka (Zakon o tajnosti podataka).
Realizacija Cetrinog projekta i samo stvaranje Strategije otvorenih podataka moglo bi da ima veliki značaj u oblastima zaštite i unapređenja životne sredine, klimatskih promena, podrške demokratskom razvoju i socijalne uključenosti osetljivih grupa. „Nova normalnost” iznosi pred sve nas različite izazove i probleme, a inovativni odgovori i uključenje građana i građanki, kao i organizacija civilnog društva, mogli bi doneti prava rešenja.
Projekat „Razvoj lokalne Strategije otvorenih podataka grada Pančeva – dijalogom ka boljim lokalnim javnim politikama” deo je šireg projekta pod nazivom „Dijalog promena”, koji je podržala delegacija Evropske unije u Srbiji. Realizovaće se do 2023. godine u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekratarijatom za javne politike, Centrom za javne politike EU Univerziteta u Beogradu, Olof Palme Centrom, kao i sa Uredom za udruge Vlade Republike Hrvatske.
Projekat „Razvoj lokalne Strategije otvorenih podataka grada Pančeva – dijalogom ka boljim lokalnim javnim politikama” sprovodi se u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena”, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovoran Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA.
Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3,6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima,obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.
