Borba za Teslu

Naselje Tesla u Pančevu postalo je tokom pandemije poprište borbe za stanovanje, za naselje i za čist vazduh. Stvari su se uskomešale oko Tesle kada su stanari stekli uvid u plansku dokumentaciju i shvatili da je namera grada da, u saradnji sa investitorima, na zelenim površinama između zgrada podigne nove zgrade. Deo plana je takođe i seča drvoreda pedesetogodišnjih platana koji su posađeni kako bi naselje zaštitili od zagađenja od okolnih fabrika. Pančevo je jedan od najzagađenijih gradova Evrope zbog takozvane južne zone u kojoj se nalaze giganti poput Rafinerije nafte (sada u vlasništvu „Gaspromnjefta”), Petrohemije i Azotare. O problemima sa kojima se susreću stanari Tesle pričala sam sa aktivistkinjom inicijative „Odbranimo Teslu” i jednom od stanarki ovog naselja.

Pančevo kao novi hotspot za nekretnine

„Pančevo je postalo hotspot za izgradnju zbog velike potražnje i rasta cena nekretnina. Nakon najave dolaska nemačke firme Brose u Pančevo cene su skočile za 300 i 400 evra po kvadratu, a Vučić je izjavio da će Pančevo uskoro imati veće cene po kvadratu od Beograda. Ubrzo nakon toga su cene novogradnje naglo i skočile”, rekla je Biljana Kerić, jedna od osnivačica inicijative „Odbranimo Teslu”. Pančevo je poslednjih godina takođe postalo mesto gde se na razne sumnjive načine dolazi do parcela za gradnju ili do parking mesta kada je potrebno opslužiti novu hotelsku infrastrukturu. U avgustu je u Pančevu gorela stara štamparija „6. oktobar”, koja je zavedena kao dobro pod zaštitom države. Požar je navodno izbio od bačenog pikavca. Činjenica je takođe da za tu parcelu već postoji projekat za poslovno stambeni kompleks koji je izradio Bureau Cube iz Beograda. Takođe, tokom poslednjih nekoliko godina u Pančevu su počeli da jedan za drugim niču hoteli. U junu je došlo do spontanog organizovanja građana protiv projekta rekonstrukcije Gradskog parka koji je obuhvatao i seču drveća radi proširenja parkinga za Gradsku upravu, a potencijalno i za obližnji hotel. Drveće je već posečeno u netransparentnom naletu sređivanja javnog prostora.

Tesla je još jedan u nizu primera takvog urbanizma. Ovako Marija, jedna od stanarki ovog naselja, objašnjava situaciju: „Tesla je bila okružena porodičnim kućama, odakle je i krenula novogradnja. Mi smo praktično opkoljeni novogradnjom, ruše porodične kuće i podižu zgrade na njihovom mestu. Mi u vrtić „Bambi”, a živimo pored njega, nismo mogli da upišemo decu. Sve je neprilagođeno tom broju ljudi. Kada su se iscrpeli kapaciteti za zaradu od rušenja porodičnih kuća, Tesla je došla na red. Ovo naselje je pravljeno za radnike okolnih fabrika. Tu je bila fabrika sijalica „Tesla”, proizvodnja trikotaže „Trudbenik”, „Banaćanka”, gradska pekara. Ja sam se doselila ovde 2013. Fabrike su već bile zatvorene. To je trauma naselja. Kada se to dešavalo nije bilo bunta. To je prećutano i totalna je ironija da se naselje pročulo po tržnom centru BIG. Iz te pasive je ovde nastao bunt. Ljudi su sve dali: radna mesta, fabrike, sada je dom došao na red. Kada to uzmu, šta će onda?”

Namera grada u ovakvim projektima jeste da najpre promeni namenu zemljišta iz javnog u „ostalo”, kako bi tim zemljištem mogli slobodno da trguju. „Privatnicima se licitira zemljište i oni onda zarađuju, a mi treba da ostanemo bez naših zelenih površina, drveća i igrališta, da gledamo u tuđ prozor i da se pržimo na betonu. Naselje Tesla su nekadašnji urbanisti pametno isprojektovali za 21. vek, a današnji urbanisti hoće to da unište i da nas vrate u 19. vek”, rekla je Biljana Kerić.

Odbrana Tesle

„Ja sam pukim slučajem saznala preko sajta jednog lokalnog udruženja šta je na javnom uvidu”, rekla je aktivistkinja inicijative za Teslu. „Videla sam da je preko puta moje zgrade planirana nova zgrada. Iščitala sam taj plan od 100 strana za koji ti treba i AutoCAD da ga otvoriš; uz pomoć prijatelja urbanista i pejzažnih arhitekata sam utvrdila da pored izgradnje četiri nove zgrade i saobraćajnice, planiraju i da planski posađen drvored platana zamene nižim rastinjem, tzv. kugličnim formama, zbog neplanski postavljene podzemne infrastrukture i proširenja saobraćajnica i parkinga. Sve je krenulo u julu kada smo devet sati proveli na javnoj raspravi. To je bio istorijski događaj, tako se nešto u Pančevu nije događalo ranije. Ja sam sada kao u brzom vozu. Nemam više slobodno vreme. Ovo je postala borba sa punim radnim vremenom, pored posla koji već radim. Zato što ni jedna institucija u gradu ne radi svoj posao, kao građani mi moramo da se bavimo svim tim stvarima. Ja sam sada i urbanistkinja i pravnica i šta sve ne.”

Nakon aktivnog učešća u javnoj raspravi aktivistkinje i aktivisti ove inicijative su krenuli od vrata do vrata kako bi stanarima Tesle objasnili da imaju pravo da podnesu žalbu. U vrlo kratkom roku, za desetak dana, mobilisano je više od 2.000 ljudi da podnesu primedbe. Na javnom zasedanju Komisije za planove su nadležne institucije odbile da kažu koliko primedbi je ukupno podneto. Nakon toga, na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, članovi inicijative su tražili informaciju o broju podnetih primedbi. Iz Gradske uprave su dobili informaciju da je u pitanju oko 1.200 primedbi i oko 30 skupština stanara, a izvode iz delovodnika nisu dobili. Sada će ovaj slučaj biti dalje pravno procesuiran.

Pored ove pravne borbe koju vodi inicijativa organizovano je i nekoliko građanskih akcija: „Imali smo čišćenje javnih igrališta koja su na udaru tog plana. To je bila pokazna vežba za komunalne službe koje naselje veoma loše održavaju. Stanari sami kose zelene površine, čiste oko svojih zgrada i preko ličnih kontakata smo uspeli da popravimo javnu rasvetu jer sistem ne funkcioniše”, rekla je Biljana Kerić. Širom sveta taktika komunalnog zapuštanja je poznato oruđe u borbi za profitabilne parcele, a po svemu sudeći situacija nije ništa bolja ni u Pančevu. Inicijativa je organizovala i dva piknika na livadici na kojoj se planira izgradnja. „Namera je bila da pokažemo da je to naš javni prostor i da smo spremni da ga branimo, kao i da obavestimo one koji o tome ne znaju. Hoćemo da znaju da mi branimo i drveće koje nas štiti od zagađivača, od buke i od klimatskih promena. Želimo da pokažemo da se takve stvari dešavaju širom grada, da je Tesla meta jer je u pitanju skupa lokacija pored najvećeg tržnog centra u gradu. Mi smo tu da im onemogućimo ilegalno delovanje i da se institucije dovedu u red. Ako niko ne reaguje oni mogu da rade šta hoće.”

Urbana borba u vreme pandemije

Pravna borba je u ovakvim situacijama važna, ali aktivistička iskustva poput onog inicijative Ne davimo Beograd često govore u prilog tome da ona nije dovoljna. Stanari ovog naselja u Pančevu razmišljaju o tome, kao i o načinima da se borba radikalizuje ako pravna borba zakaže. „U ovom društvu se svi pravimo da to sve funkcioniše legalno, a svi znamo da je u pitanju mafija. Ovo je unutrašnja okupacija. Ljudima je frka od njih. Mi to sve sisamo, a grad to sve administrira. Svi akteri su već izreketirani. Da li je naivno da se sa takvim likovima boriš pravnim sredstvima? Mislim da je potrebno da se radikalizuje stvar kao u Rakiti gde su vadili cevi iz potoka. Ako na kraju do radova dođe, potrebno je da se direktno opstruiraju kako bi pokazali da ih se ne plašimo”, rekla je Marija.

Stanarke i stanari Tesle svoju su borbu započeli u vreme pandemije i posebnih mera radi zaštite zdravlja. Ipak, način upravljanja pandemijom u Srbiji je pokazao da je i u situaciji sveopšte opasnosti po zdravlje ljudi privatni finansijski interes često preči od naših života. Kako Marija kaže, u borbi sa gradom često nije bila jasna linija razgraničenja gde počinje pandemija, a gde pokušaj da se zaustave građani u nameri da se izbore za svoja prava. „Što se tiče pandemije jedan aspekti se ticao prisustvovanja na sednici u opštini gde je broj ljudi koji su mogli da prisustvuju bio ograničen, ulazilo se sa maskama itd. To je nekako delovalo kao da sprečavaju ljude da uđu, a da je pandemija izgovor; bilo je komešanja i koškanja, neke osobe su se bukvalno probile kroz obezbeđenje da bi ušle. Na kraju je ostalo njih petoro najizdržljivijih, toliko je dugo sve trajalo.” Piknik, koji je organizovan na poljančetu i ove nedelje, uključivao je sve propisane mere zaštite. „Što se piknika tiče, u svim pozivima se ističe i ponavlja da se drži distanca, na otvorenom smo pa nije teško da se to sprovede i da se vodi računa o drugima i o sebi.”

Tekst je preuzet sa sajta bilten.org

Autorka fotografije Ksenija Bogdanović