Mnogo odraslih sa „Tesle” svoje prvo druženje, dobar deo svog detinjstva proveo je u vrtiću „Bambi”, jedinom većem vrtiću u naselju. Pored činjenica da je lista čekanja za decu iz godine u godinu sve duža, kao i to da godinama u vrtić nije ulagano (osim zamene originalne, 40 godina stare stolarije, pre dve godine) vrtić je omiljeno mesto za decu i za roditelje koji ih dovode da se u toplim mesecima igraju na igralištima u njegovoj okolini. Zato ovaj vrtić ima jedno jako važno mesto u emocijama sadašnjih roditelja – ono evocira uspomene na to isto bezbrižno detinjstvo koje su oni doživeli, a koje njihova deca upravo stvaraju u „Bambiju”.
Ono što mnogo ljudi zna, to je da u vrtiću rade vrhunski vaspitači, potpuno posvećeni deci i njihovom napretku, obrazovanju i učenju. I to je fantastično, niko to neće i ne želi da menja. Svako od nas pamti svoju prvu vaspitačicu ili učiteljicu, isto onako kao i prvu ljubav. Zato je ova emotivna veza prema „Bambiju” još jača jer nekadašnja deca, a sada roditelji, dovode svoju decu da provedu prepodne na istom mestu gde su i oni svojevremeno. Roditelji su sigurni, bezbedni, uvereni da će njihovom detetu biti isto onako lepo kao i njima nekada.
Ono što još veći broj ljudi ne zna je golgota koju isti ti roditelji proživljavaju već godinama, pokušavajući da reše infrastrukturne probleme sa kojima se „Bambi” suočava. Do neprepoznatljivosti izlomljen prilaz vrtiću (urađen od betonskih blokova, nekada asfaltiran), sada u takvom stanju da se svi pitaju da li će iko reagovati ili tek kada se neko ozbiljno povredi. Cela zgrada išarana mnoštvom grafita, pogrdnih reči, (od kojih je jedini koji ima smisla i značaja omaž Nikoli Tesli), na dobrom delu objekta. Spomenik „Dečak koji vadi trn” ispred vrtića kompletno išaran i zapušten, iako je u pitanju skulptura poznatog srpskog akademika i vajara Simeona Roksandića. I konačno i ništa manje bitno – dva igrališta, od kojih je jedno u lošem stanju otvoreno za svu decu – pre ili popodne, a drugo u još gorem, da kažemo slobodno katastrofalnom stanju, ograđeno.
O poslednjim navedenim problemima da ne pričamo, o svemu tome je pisano upravi „Dečije radosti”, koja je ostala konstantno gluva i nema na vapaje roditelja. Na probleme i strah sa kojima se sreću vaspitači svaki put pri odlasku u dvorište sa decom. Na rizike sa kojima se deca suočavaju ukoliko naiđu na špric, iglu, parče zarđalog metala ili u najblažem slučaju – minuli rad nekog od kućnih ljubimaca ili napuštenih životinja koje obave nuždu. Treba napomenuti da smo kao aktivisti Inicijative u prvoj akciji čišćenja Tesle ovo dvorište prvo sredili i našli kompletan stari zarđali odbačeni bojler, pored gomile drugih stvari, uz nekoliko odbačenih špriceva.
Golgota je i u smislu da roditelji preko saveta roditelja „Bambija” oko osam godina pokušavaju da saznaju čije je zemljište sa ograđenim igralištem, da pokušaju da nađu zainteresovane sponzore da finansiraju rekonstrukciju (ili sami da finansiraju), sve zarad toga da bi deca imala sigurno igralište, da ga koriste bez bojazni i straha. Poslednje dve-tri godine, kako se uprava „Dečije radosti” sa svojim pravnicima menjala češće nego čarape lokalnog političara, tako je ova golgota došla do jednog zida nerazumevanja, ćutanja i muka te iste uprave, bez ikakve želje za saradnjom. Sve se svodilo na to da se upravi vrtića da lažna nada, a sve sa ciljem da se roditelji ućutkaju makar na neko kratko vreme.
Roditelji su na kraju posle osam godina traženja sami saznali da je vlasnik dotičnog prostora Grad Pančevo, a da je pravo korišćenja dato firmi „Konstruktor” koja je u stečaju. Sami roditelji su došli do stečajnog upravnika te firme (naravno kome je kao i većina roditelja dete išlo u „Bambi”), koji je bio pun razumevanja i najavio potpunu saradnju, da će dati saglasnost za rekonstrukciju igrališta, samo da mu se zvaničnim kanalima pošalje zahtev od „Dečije radosti”. Na tom zahtevu već godinama se apsolutno ništa ne radi, pored svih apela, molbi, zvaničnim kanalima poslatih dopisa Saveta roditelja ka „Dečijoj radosti”. Na tome je stalo.
Ali na tome se završiti neće. Uz pomoć medija kao što je 013info, gde je prvo javno objavljen ovaj problem, stupili smo u kontakt sa roditeljima Bambija i odlučili da se angažujemo u rešavanju problema. Inicijativa Odbranimo Teslu! se stoga opravdano pita ko od politički postavljenih lica na mesto direktora „Dečije radosti” i zašto ovu stvar koči? Zašto, kada njihovi politički motivi jesu „Za našu decu”? Da li delite decu na vašu i našu? Da li naša deca koja idu u „Bambi” imaju manje prava od vaše koju ste tako grubo zloupotrebili u predizbornom sloganu, samo da bi on ostao mrtvo slovo na papiru bilborda, pamfleta, upaljača, hemijskih olovaka… Istog onog đubreta koje na kraju završi na igralištu dvorišta čim se izbori završe… Najtragičnije od svega toga je da je jedan od roditelja „Bambija” upravo član Gradskog veća, g. Predrag Živković koji iako nema nikakve ingerencije može da skrene pažnju svojim partijskim kolegama na ovaj problem.
Inicijativa Odbranimo Teslu! će se osim aktuelnih problema plana detaljne regulacije naselja Tesla, odbrane zelenih površine, očuvanja drvoreda platana, rešavanja saobraćajnih problema u naselju aktivno uključiti i u ovaj problem, sa ciljem da se oba igrališta kompletno renoviraju i srede, prilaz igralištu kompletno uredi i fasada i statua obnove. Jedino se na ovaj način može odbraniti Tesla, sve njene lepote, zelenilo i napraviti sigurno i bezbrižno okruženje za sve stanovnike naselja, a pogotovo za najmlađe.
Fotografije vrtića „Bambi” i dečijih igrališta na Tesli možete videti ovde
