Protest zbog posečenog platana je doneo malu pobedu organizovanim građanima

Protest zbog posečenog zdravog platana na javnoj površini u Ulici Miloša Obrenovića naspram broja 14a, oborenog baš – gle slučajnosti – na trasi projektovanog kolskog pristupa maloprodajnom objektu u koji se upravo pretvara jedan od pogona nekadašnje Fabrike sijalica „Tesla”, počeo je ispred zgrade JP „Urbanizam”, nekoliko minuta posle deset sati, kada su se na zakazanom mestu pojavili aktivisti Inicijative Odbranimo Teslu!, burno pozdravljeni od već prisutnih Pančevaca. Nakon što je jedan od njih, arhitekta Dobrivoje Milosavljević, održao emotivan, razložan i motivišući govor, te pročitao zahteve Inicijative (videti ovde), a koje su podržali i okupljeni građani, pred ovom grupom nezadovoljnika se pojavio direktor „Urbanizma” Bojadžievski glavom i bradom, u pratnji svog zamenika Balčina. Po već poznatom običaju, na konkretna pitanja okupljenih, Bojadžievski je odgovarao demagoškim floskulama naučenim na seminarima koje su svojedobno pohađali aktivisti DSS-a; sve vreme se obraćao okupljenima kao da su nezreli pioniri, a ne ozbiljni ljudi kojima su i te kako poznati problemi koje u funkcionisanju grada pravi ovo javno preduzeće i koji ih i te kako dobro osećaju. Najveći broj Slavčetovih odgovora počinjao je rečima „Prema planu iz 2009. godine…” što su okupljeni građani dočekivali uzvicima negodovanja. Pričao je kako procedure javnih uvida u planove nisu nikad bile transparentnije (!), a posebno je bila dirljiva izjava da služba na čijem je čelu vodi računa o razvoju grada (!!!) na šta su mu građani odgovorili da „to što on radi nije razvijanje grada nego uništavanje grada”. On nije pružio nikakva konkretna uveravanja da će „Urbanizam” odustati od namere da dozvoli podizanje 2-3-4 nova stambena objekta na Tesli, nego je samo najavio novu verziju plana za ovo naselje u što skorije vreme. Drugim rečima bila je to samo još jedna u nizu Slawčetovih praznih priča… (Milosavljevićevo obraćanje i Slawčetovo praznorečje videti ovde)

Protest je nastavljen ispred zgrade Gradske uprave, gde se Milosavljević ponovo obratio grupi od šezdesetak građana, koji su prigodnim porukama oblepili oglasnu tablu ispred zgrade Institucija Sistema.

Onda su počeli mučni „pregovori” sa pripadnicima obezbeđenja: te gradonačelnik je na sastanku, pa ne može da ih primi, te gradski većnici su na odmoru ili van zgrade, te ne može toliko da vas uđe… Blokadu ulaza u zgradu probilo je troje aktivista Inicijative i troje novinara, ali ta činjenica nije smekšala srca nadležnih: čak ni sekretarka Jasminka nema vremena za razgovor sa Teslašima, upućuje ih, preko portira, da predaju podnesak na pisarnicu…

Kad je protest praktično bio završen, učesnici počeli da se razilaze, a komad posečenog stabla ostao neuručen Stevanoviću, došlo je do neočekivanog obrta. Na privatan telefonski poziv jedne od aktivistkinja Inicijative, Stevanović je prihvatio razgovor sa delegacijom organizatora skupa. Više od jednog sata (što bi rekli izveštači) gradonačelnik i troje stanovnika Tesle su u tolerantnoj atmosferi razmenjivali mišljenja, birgermajster je čak izrazio razumevanje za njihove probleme, primio poklon i obećao da „’Zelenilo’ neće da poseče nijedan platan naspram bivše fabrike sijalica”. Nije precizirao da li to znači i da će biti napuštena ili da neće biti realizovana ideja iz projektne dokumentacije, ili će privoleti investitora da odustane od namere da baš tu izgradi pristup parkingu, ili će investitor nastojati da pošto-poto tu provuče prilaz ne obarajući nova stabla (što bi neko mudar trebalo da ga posavetuje da ne čini).

Sve u svemu, Teslaši će nastaviti da dežuraju ne mestu zločina i da organizuju razne akcije kao što je bila ona subotu, kada su izveli svojevrsni performans na Karnevalu, i u nedelju, kada je Mima u formi Knjigoigranjca objašnjavala deci zašto je ružno seći zdrava stabla, a Bulatović štampao logo „Tesle” i Tetejca (TT čoveka) na majice i cegere.

Pojačana pažnja danonoćnih straža je neophodna tim pre što su se u ponedeljak po spornoj lokaciji motali neki geometri. Drugim rečima, nema odstupanja sa fronta kod ubijenog platana, kao ni poverenja prema Bojadžievskom i Stevanoviću, koji su bezbroj puta, ali bukvalno bezbroj puta, do sada pokazali da rade u interesu investitora a protivno interesima grada i građana. Na pitanje zašto, koji su im motivi, neka svako nađe svoj odgovor…

Gradonačelnik, dakle, i dalje nije javno, nedvosmisleno i nepokolebljivo osudio ovo zlodelo i uputio jasnu poruku da ovakvo ponašanje u našem gradu nije prihvatljivo. Tačnije rečeno, nije ga osudio nikako, što navodi na sumnju da on i ne vidi ništa sporno u bahatom protivzakonitom ponašanju drvoseča i uništavanju gradske imovine. Kao zaliven olovom ćuti i gradski pravobranitelj Zoran Kovrlija, (ko je taj čovek, gde je taj čovek?) kome je u u opisu posla da štiti gradske interese i imovinu. Bilo bi zanimljivo da nešto o ovoj aferi kaže i eko-većnica Banjai, osim ako nije programirana da daje izjave samo povodom postavljanja pametnih autobuskih stajališta i promovisanja tih nastrešnica kao neverovatnih uspeha aktuelne gradske vlasti. Neko iz Agencije za saobraćaj, iz Sekretarijata za urbanizam, njima nadređeni većnik (za obe oblasti) Živković? Srećom pa se ovoga puta, za razliku od prošlog leta i afere „Parking u Gradskom parku”, nije oglasila preduzimljiva gradska menadžerka Maja Vitman, ona kad kaže da neće biti seče stabala i uništavanja zelenila, budite sigurni da će svaka travka biti odrana iz korena… Izveštaj policije treba očekivati tokom ove nedelje, a reakciju tužilaštva najkasnije sledeće. Neko mora da odgovara, to je valjda jasno.

Ukratko, crvene linije su definisane: Teslaši su izneli svoje zahteve i nemaju nameru da od njih odustanu. Zahtev za trajnu zaštitu platana mogao bi se proširiti zahtevom da „Zelenilo” popuni drvorede platana duž ove ulice, od SUP-a i Stare bolnice do obilaznice, tu sigurno nedostaje nekoliko desetina stabala tokom prethodnih godina i decenija osušenih i/ili isečenih (o čemu svedoče neizvađeni panjevi), zamenjenih drugim biljkama (ali i betonom i pločama, šoderom i šljunkom na mestima na kojima su nekad rasli); svakako bi korisno bila da stručnjaci ovog JKP sagledaju mogućnosti da se sa parne strane ulice posadi treći, možda i četvrti niz stabala. A odbornici Gradske skupštine da ponovo preimenuju ulicu i proglase je Alejom platana…

* * *

Naposletku, šta bi moglo da se zaključi, koji je najveći domet prošlonedeljnog skupa, šta je on pokazao? Da (svesni) građani imaju daleko najveću moć u svakom društvu, uključujući i ovako temeljno razvaljeno i sistematski uništeno, kakvo je moderno srpsko (i naše lokalno pančevačko), samo moraju da se povežu i organizuju da bi ta moć efikasno uticala na donosioce odluka. Zato bi konstatacija iz podnaslova trebalo da bude potpuno besmislena – linija razgraničenja između gradskih zvaničnika i građana ne bi trebalo da uopšte postoji; ali je u realnom životu distanca gradskih zvaničnika prema građanima i odbijanje komunikacije sa njima, praćena izrazitom netranspentnošću rada Gradske uprave i ustanova kojima je ona osnivač, dovedena tokom poslednjih pet godina do krajnjih granica. To nepodnošljivo stanje će morati da bude promenjeno i promeniće ga upravo organizovani građani.

Noseća fotografija: Dejan Nikolin