Urbanistički plan za Teslu: Interes investitora protiv interesa građana

Utisak nastao još tokom održavanja javne sednice Komisije za planove Grada Pančeva, 7. avgusta u velikoj sali Gradske uprave, bio je golim okom „vidljiv” u realnom vremenu, a moguće je proveriti ga i na snimcima na PST FB stranici: ovaj skup je i bio sazvan reda radi, kako bi se zadovoljila zakonska procedura, građanima, kao, pružila formalna prilika da komentarišu predloge, e da bi Komisija nakon toga donela poželjne zaključke. Drugim rečima, kako bi se, kao i obično, i sasvim u naprednom maniru, daleko od očiju javnosti, smandrljale odluke koje su u interesu vladajuće klike i povezanih lica, a protivno interesima svih stanovnika grada, posebno naselja Tesla. U tom naumu ih je sprečila grupa dobro pripremljenih, jako besnih i vidno nezadovoljnih građana, koji su skoro devet sati odolevali sprdanju sa zdravim razumom i nezamislivim količinama demagogije, obmana, manipulacija, neznanja i nestručnosti koje su stizale sa govornice, sve uz onu neverovatnu sposobnost uvodničara da okupljene gledaju u oči, ćutanjem izbegavaju (neprijatne) odgovore, zamagljuju i relativizuju nesporne činjenice i – besomučno lažu.

Ova sednica je bila očajno loše organizovana: zakazana je u sred letnje pauze, u sred krize izazvane epidemijom korone, poslednjeg radnog dana u nedelji i u radno vreme, upravo da bi dala jalov rezultat, u skladu sa namerama sazivača. Osim toga, neozbiljno je planirati razmatranje tri tako važna dokumenta u okviru dve tačke dnevnog reda na jednoj sednici u jednom danu, a kad tome dodamo totalno konfuzno vođenje predsednice Jasmine (Vujović, ex-direktorke Zavoda za zaštitu spomenika), toliko da, recimo, za skoro devet sati ni jedan jedini put nije odredila pauzu, onda utisak o cirkusu postaje kompletan.

Počelo je entuzijastično, ali ispunjeno praznim rečima, nastupom glavnog gradskog urbaniste Đurice Dolovačkog, kome su usta bila punih lepih reči o svom timu sastavljenom od 16 ekstrastručnih saradnika (a u kome, kako se ispostavilo, nema eksperta za zaštitu životne sredine). Oni su, kaže Đurica, Nacrt Plana detaljne regulacije za izgradnju skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada u Rafineriji nafte Pančevo sačinili do poslednjeg detalja u skladu sa propisima. Na logične zahteve prisutnih, aktivista udruženja „Zeleni most”, „Pančevo nije rupa” i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI iz Beograda, da objasni kako urbanisti propisuju uslove za izgradnju objekta bez podataka o vrsti, količini i načinu odlaganja opasnog otpada, kako da, drugim rečima, projektanti znaju kakav objekat treba da projektuju ako ne znaju koliko će čega i u čemu da u njega smeste, Dolovački nije uspeo da pruži jasan odgovor. Na pitanje kako je organizovan saobraćaj do ovog skladišta i od njega, zašto na susednim parcelama u Rafineriji i van nje, nije predviđeno podizanje zaštitnog pojasa, Dolovački je odgovarao da su to problemi koje treba da reše planovi drugih nivoa, ili za druge parcele, koji još nisu doneti…

I dok je Đurica još i pokušavao da zaliči da se spremao za ispitivanje, njegov kolega iz firme Ivan Zafirović je izašao za govornicu kao slučajno i u prolazu, a da bi obrazložio Izveštaj o strateškoj proceni uticaja skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada u Rafineriji nafte Pančevo na životnu sredinu. On nije mogao da izdrži baražnu paljbu iz publike nastalu nakon što je kao važeće, relavantne i zvanične predstavio podatke i rezultate merenja kvaliteta životne sredine iz ranijih godina, 2016, čak i iz 2012, što je stvorilo dojam da je ovaj dokument pisan diletantski, šarlatanski čak. Posebno je zanimljiva bila ocena urbanista da ovakvo skladište opasnog potpada ne može štetno uticati na životnu sredinu, što je izazvalo nevericu među prisutnima.

Taj žalosni pokušaj davanja odgovora ove dvojice stručnjaka završio se konstatacijom da niko nije protiv toga da se ovakvo skladište izgradi, ali da je neophodno da, baš zbog svoje prirode, čitav projekat bude realizovan u skladu sa 54 zakona i propisa koji ga uslovljavaju. Uprkos uveravanjima nadležnih, ostala je sumnja da se ovo odlagalište neće koristiti za lagerovanje opasnog otpada sa drugih lokacija, jer nije definisano da Rafinerija nafte mora da pruži garancije o transportu i bezbednom odlaganju na krajnjoj destinaciji…

Raspravu o Nacrtu izmena i dopuna Plana detaljne regulacije naselja Tesla počela je Dušica Černicin, zaposlena takođe u JP „Urbanizam” i drugarica članica (Komisije), koja nije želela da kaže tačan broj, koliko je (hiljada) prigovora na ovaj Plan stiglo na pisarnicu Uslužnog centra. Nezamislivo, ali istinito, ispada da službenici Sekretarijata za urbanizam, građevinske, stambeno-komunalne poslove i saobraćaj nisu sposobni da prebroje koliko su primedbi podneli građani, skupštine stanara i nevladine organizacije, što otvara sumnju da Gradska uprava taj broj želi da smanji, da članovi Komisije nisu pročitali sve prigovore i da nisu pripremljeni odgovori. Mučena Dušica je samo saopštila da su sve primedbe klasifikovane u 16 grupa, koje je, uspavljujućim glasom, čitala u nastavku ovog rijaliti šou programa, sve sa nekim „odbacuje se, delimično se usvaja” opaskama…

Nakon nje je direktor JP „Urbanizam” Slave Bojadžievski, održao jedan motivacioni govor koji su prisutni odmah ocenili kao demagoški. On je, kao radostan, kao razdragan, kao presretan, što su se građani u ovom broju (a ne zna se kojem) odazvali, kao reakcija, kao fid-bek, kao izlazimo u susret potrebama stanovnika… Pa je, kao da se cenjka na novoseljanskoj pijaci, ponudio dve varijante, da se iz plana ukloni jedna ili čak dve, dobro, važi, evo, dve zgrade, i saobraćajnica koja treba da poveže dve ulice, ali da druge dve zgrade, sa po 25 stanova, bliže Pekari, i parkinzi ostaju u kombinaciji. Nema šansi, Slavče, glasio je odgovor okupljenih Teslaša, briši sve četiri iz Plana. Poseban utisak ostavio je emotivni govor sugrađanina koji je namere gradske vlasti uporedio sa aktivnostima Jozefa Mengelea, proglasivši seču stabala, izgradnju višespratnica i betoniranje travnjaka laganim ubijanjem stanovnika Tesle.

Ni komisionar Slavče, ni Dušica snena nisu uspeli da daju razuman odgovor na jednostavna pitanja: na osnovu kojih parametara su urbanisti zaključili da na Tesli treba zidati četiri nove zgrade i kakve koristi od tog projekta imaju stanovnici ovog naselja? Dušica je promrmljala nešto tipa „to su naše urbanističke procene”, a Slavče je procedio da će Grad otuđenjem sopstvenog građevinskog zemljišta (!) na te dve parcele „prihodovati iznos novca reda veličine vrednosti jednog obdaništa” te da je odlukom o budžetu Grada Pančeva to predviđeno (i nepromenjivo, kao da odbornici ne mogu da izglasaju rebalans budžeta). Usledio je odgovor iz publike da je ta Slavčetova izjava demagoška: Grad Pančevo da vodi računa o svojim sredstvima, ne bi za održavanje lokalnih puteva namenio 20,6 milion evra beogradskoj firmi „Baumeister” umesto 17,6 miliona, koliko je isti posao procenio pančevački odsek Štrabaga. I ne bi davao milion evra godišnje reli vozaču Dušanu Borkoviću (inače poslaniku SNS-a u prethodnom sazivu Narodne skupštine).

Sve u svemu, nakon ove mučne sednice, na potezu je Komisija za planove. Ona će, na zatvorenoj sednici, u miru svojih odaja, u zavisnosti od odluka koje bude donela, pokazati da li stvarno radi nezavisno, što znači u interesu građana i stvarnog napredovanja ovog grada (mada je taj pojam toliko kompromitovan) ili radi pod (političkim/investitorskim/tajkunskim/kriminalnim) pritiscima, što znači u interesu sumnjivih centara moći. Članovi Komisije, u čiju profesionalnu stručnost niko ne sumnja, sada su na moralnom ispitu: da li će odabrati pravu stranu istorije ili će preći u tamnu zonu, po čemu će ih pamtiti buduća pokolenja, Teslaši su, sa svoje strane, spremni da svoje naselje brane bezuslovno.