Ona od dvadeset,
živim negde.
Postojim sa mladostima
drugih ljudi.
Jer iz godine u godinu
mladosti se pakuju.
Skladište se
promenjeni polovi
mladosti za starosti.
Iz godine u godinu
ne mogu da nestanem,
ona pobegla od kuće
ona protivnica bogatih,
spakovana sam negde
ona od dvadeset.
Ovo je mali grad
za vožnju kakva mi treba.
Treba mi
da vozim vezanih očiju
da se zakucavam u zidove
da prelećem mostove.
Ovde je nekoliko uzbrdica
i to je to.
Uvek sam se vozila.
Biciklima.
Limuzinama.
Bilo je vreme
ličnog vozača.
Bilo je vreme
pešačenja.
Vozim se van grada.
Ne vidim kola
ne vidim put
da se smrskam o drvo
i danas
ona sam koja bi ostala živa.
Svetla vrište u moje lice
smenjuju se
osećam da mi je dvadeset,
uvek isto u grudima.
(„09:99 ujutru”, Kontrast izdavaštvo, 2016)
