Pred mojim nogama – sedi pas, razigrano mrda repom,
sa ukočenom glavom uperenom ka meni,
ja pak sa vratom izduženim ka zvezdama iznad mene.

Blizu smo. On možda i naslućuje
zašto nove zvezde ćute.

Samo kada smo zajedno ih primećujemo,
i naša nepoznata sazvežđa.
Orijentišemo se prema njima.

Obojica smo odlučili
da dočekamo istoriju.

Sa makedonskog preveo Nenad Trajković

PRETHODNI ČLANAK

Jednom se živi

NAREDNI ČLANAK

More

Ostavi komentar

  • (not be published)