donela sam je sa gomilom ploča
koje su iz očeve mladosti
dospele pravo u moje ruke
Melanie
bosih stopala pleše
vilinsko kolo
ne znam da li je bila
jesen ili zima
ali znam da je bilo
rano jutro kada se
mojom studentskom sobom
razlila ta nežna melodija
i ostala da visi poput
novogodišnjih ukrasa
sa plafona i polica
najlepše je u rano jutro
prazan prostor između
košmara i težine dana
nikuda ne žuriš
niko te ne čeka
slažeš uredno misli
kao džempere za zimu
i nije važno što će
već u podne završiti
ispod stolova i kreveta
da li si ikada pomislio
da će tvoje dete
jednog jutra u 8:37
pokušati da
ovu melodiju
učini besmrtnom
