Da li je i tebe usamljenost
vodila kroz lavirint mreže?
Napisao si da te pesma podseća
na ulicu u kojoj si odrastao,
kako si imao naviku
da gledaš prema krošnjama
nekoliko trenutaka
pre nego što bi počela kiša
i odmah kao da ti vidim lice
Bendžamine Henšo 87,
možda je bilo podne,
možda si kao i ja posle škole
osećao narastanje magle,
sazrevanje oktobra,
strah od rođendana.
Negde, nadomak Sautemptona,
nikada nećeš saznati ko je ostavio
devedeseti otisak na komentaru
i uspravljenim palcem
potpisao tvoje sećanje.
U mojoj sobi je 2.47.
Jedini si koga bih upitao
kojim linkom ići dalje
sa ove raskrsnice?
(„Pariz, Teksas”, PPM Enklava, 2020)
