Ove nedelje, u većini pančevačkih osnovnih i srednjih škola časovi traju po trideset minuta. I dok su prehodni štrajkovi prosvetara mahom bili prouzrokovani njihovim nezadovoljstvom zaradama, ovoga puta povod za štrajk je drugačiji.
– Povod za ovaj štrajk nije bio novac već činjenice da smo svrstani u nižu, osmu platnu grupu u odnosu na sve ostale koji imaju sedmi stepen stručne spreme, poput lekara, socijalnih radnika i radnika u kulturi. Oni se nalaze u devetoj platnoj grupi, a mi želimo da se i prosvetni radnici nađu u toj istoj grupi – o razlozima za početak štrajka govori Dragica Tasić, predsednica Asocijacije prosvetnih radnika grada Pančeva.
Ova organizacija je ogranak Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, najvećeg sindikata te vrste u našoj zemlji. U Asocijaciji se nalazi 21 škola sa ove teritorije, s tim što u taj broj ulaze i osnovne škole u Crepaji, Samošu, Alibunaru i Vladimirovcu. Od tog broja, od ponedeljka su skraćeni časovi u 18 škola, dok se časovi u trajanju od 45 minuta održavaju u ivanovačkoj školi „Moša Pijade”, kao i u pančevačkim školama „Braca Petrov” i „Đura Jakšić”.
– Prvobitna ideja je bila da se u septembru po jedan dan u nedelji štrajkuje i to skraćenjem časova na trideset minuta. Tako smo u ponedeljak, 3. septembra, održali časove po trideset minuta, pa smo sledeće nedelje to isto uradili, samo ovog puta u utorak, 11. septembra, a potom i u sredu, 19. septembra. Kada smo videli da takva vrsta protesta nije urodila plodom, Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije odlučio je da ove nedelje štrajk proširimo na celu sedmicu – kaže Tasićeva i dodaje:
– Sve je stvar principa. Valjda merilo za to u kojoj ćemo platnoj grupi biti treba da bude naša diploma, a ne nešto drugo.
Dragica Tasić
Sa njom je saglasna i Branka Marković, profesorka geografije u Ekonomsko-trgovinskoj školi „Paja Marganović”.
– Država je javno pokazala koliko ne vrednuje naš rad. Ministar Šarčević je izjavio da prosvetni radnici ne mogu da očekuju istu platu kao i lekari jer se oni duže školuju i rade u drugačijim uslovima. Ja ni ne kažem da mi treba da imamo istu zaradu kao doktori, ali svakako treba da budemo u istoj platnoj grupi. Podsetiću javnost da se neko za profesora školuje četiri godine na fakultetu, a onda mu je potrebno još godinu dana da završi master studije, bez kojih ne može raditi u prosveti. Ukoliko u prosvetu dolazi neko ko predaje stručne predmete, taj mora naknadno da položi ispite iz psihologije, pedagogije i metodike na Filozofskom fakultetu, tako da ta priča, da se prosvetni radnici kraće školuju, i ne stoji – naglašava Branka.
Na pitanje da li bi prelazak u devetu platnu grupu doneo povišicu prosvetarima, odgovora za sada nema jer se još uvek ne zna kolika će biti cena rada, kao ni šta je sve potrebno da bi se u platnoj grupi napredovalo osim godina staža.
– Mnogo je nepoznanica. Ne znamo u kojoj će platnoj grupi biti tetkice, administrativni radnici, profesori usluživanja, koji rade u stručnim školama, ali su završili fakultete koji traju tri godine. Isti slučaj je i sa profesorima koji vode učenike na praksu, a imaju peti stepen stručne spreme. Nelogično je i da direktori škola budu u jedanaestoj platnoj grupi jer su iz istog resora kao i prosvetari. U redu je da platni razred bude određen shodno funkciji koju neko u školi obavlja, ali valjda je iz tog razloga najlogičnije da svi budemo u devetoj platnoj grupi – tvrdi Markovićeva.
Branka Marković
Štrajkači su za sada uspeli da se izbore za to da bibliotekari, pedagozi, psiholozi i sekretari budu prebačeni iz sedme u osmu platnu grupu. Takođe su izdejstvovali da oko 38.000 ljudi, među kojima su prosvetni savetnici, inspektori, odeljenske starešine i oni koji rade u otežanim uslovima rada budu u devetoj platnoj grupi. Borba se nastavlja za one nastavnike koji su ostali u osmoj platnoj grupi samo zato što nemaju starešinstvo. Postoji objektivna bojazan da će, ukoliko oni koji nisu razredne starešine, a ostanu u osmoj platnoj grupi, njihova sudbina zavisiti od naklonosti direktora i njegove volje da nekome da razred ili ne. Zbog toga Dragica Tasić smatra da ovaj štrajk predstavlja borbu za odbranu branše. Ipak, činjenica je da i unutra prosvetne zajednice ne dele svi Dragičino mišljenje, a u prilog tome govori i činjenica da je u ponedeljak bilo kolega koji su odustali od štrajka iako su se prethodno izjasnili da isti podržavaju.
– Radim u školi gde smo svi uvek bili složni po pitanju štrajka i odbrane naših prava. Čini mi se da je nejedinstvo među kolegama posledica konstantne pretnje da će nam država, ukoliko štrajkujemo, i to malo što imamo uzeti. S druge strane, na snazi je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, pa se možda oni plaše da nikada i neće dobiti posao u struci ako budu ustali za svoja prava – kaže profesorka geografije.
Borka Lazić Adžić, majka petaka koji pohađa Stevičinu školu, smatra da svi prosvetni radnici treba da budu jedinstveni ukoliko žele da postignu određeni cilj.
– Ne znam da li štrajkom može nešto da se dobije, ali, ako nastavnici štrajkuju, treba da štrajkuju svi. Smatram da su prosvetari obespravljeni jer i roditelji i đaci znaju samo svoja prava, a ne i svoje obaveze. Imam starije dete koje je završilo školu i ne mogu da kažem da su je skraćeni časovi omeli u nameri da nešto savlada i nauči – kaže Borka tvrdeći da se ne slaže sa tezom koja se često može čuti u javnosti, a to je da su prosvetni radnici neradnici.
Na pitanje da li štrajk ostavlja dalekosežnije posledice po đake, profesorka Branka ima jasan stav:
– Svakako da štrajk nije dobar, ali nam je to jedini način da izrazimo svoje nezadovoljstvo i neslaganje. Ako nas država stalno marginalizuje, onda smo valjda dovoljno obrazovani i samosvesni da se izborimo da budemo tamo gde treba. Ipak smo mi nosioci svih delatnosti u zemlji jer sve potiče iz škole. Ukoliko država želi da bude jaka, prvo mora da ulaže u decu, pa u obrazovanje jer je to budućnost svake nacije.
Danas, u petak popodne će biti poznato da li se štrajk prosvetara nastavlja i sledeće nedelje. Novi pregovori sindikata obrazovanja sa predstavnicima ministarstava prosvete, finansija, državne uprave i lokalne samouprave planirani su za 4. oktobar. Prosvetari ne isključuju mogućnost da će pravdu, kao i mnogo puta do sada, morati da potraže protestujući na ulicama umesto u učionicama.
