Pre šest godina, društvene mreže preplavila je ova slika:
Od tada do današnjeg dana, situacija se nije mnogo promenila. Svaka škola ima zakonsku obavezu da redovno informiše svoje učenike o njihovim pravima i obavezama. Veoma često se dešava da učenici znaju svoja prava, ali da im obaveze ostaju nepoznanica.
– U našem društvu je mnogo toga deklarativno, ali ne i razumljivo. Đacima i roditeljima treba objasniti da svako pravo podrazumeva i obavezu – kaže Silvija Patalov Trajković, pedagoškinja Gimnazije „Uroš Predić”.
Sa njom je saglasan i direktor Elektrotehničke škole, Nikola Ćurčin. On smatra da su đacima data „pogrešna” prava, poput onog da, kolikogod da kasne na čas, nastavnik ima obavezu da ih pusti da prisustvuju predavanju.
– Učenici se moraju učiti disciplini, a to se, između ostalog, ogleda i u tome da na vreme dođu u školu. To je važno iz prostog razloga zato što je cilj svake obrazovne ustanove da đake pripremi za budući posao. Štagod da budu radili, ti mladi ljudi imaće radno vreme, a sistem u kojem je labava discpilina ih samo uljuljkava i štiti do onog trenutka kada završe školu i kada su primorani da se suoče sa realnošću – tvrdi Ćurčin.
Direktor Ćurčin u svojoj kancelariji
Dobitnik Novembarske nagrade i učitelj u Zmajevoj školi, Predrag Stračević, smatra da deca, koja nemaju nikakva ograničenja, odrastaju u nesigurne i nesrećne ličnosti.
– Kod svojih đaka se trudim da podstaknem apsolutnu slobodu ličnosti, a to znači da moraju poštovati tuđa prava i osećanja, ako žele da i drugi resprektuju njih i njihove emocije. Zato insistiram na tome da moramo da slušamo jedni druge i da se dogovaramo – kaže Peđa.
Često je jedan od najvećih problema odsustvo dogovora između škole i roditelja. Stiče se utisak da su roditelji i nastavnici na suprotstavljenim stranama.
– Kod nas se godinama unazad narušava autoritet nastavnika i niko ne vodi računa o tome kakve posledice to ostavlja na ovo društvo. Teško je da nastavnik predstavlja autoritet svojim učenicima kada se u medijima plasiraju priče da su prosvetni radnici neradnici koji imaju nekoliko meseci godišnjeg odmora, a nema potrebe ni da im se poveća plata. Zašto bi se to učinilo kada nastavnici i ovako mogu da zarade dodatni novac držeći privatne časove? – pita se Nikola i dodaje:
Treba da budemo svesni da je savezništvo između roditelja i škole najvažnije u vaspitanju dece. Zato roditelji ne treba da imaju apriori negativan stav prema prosvetarima jer na taj način šalju lošu poruku detetu. Svaki pravi prosvetni radnik brine o svojim đacima i kada nisu u školskoj klupi.
Učitelj Predrag takođe smatra da se ovaj poziv može raditi na dva načina: iz duše i strogo profesionalno. Jedino je onaj koji se radi od srca, po Starčevićevim rečima, pravi. Zato ovaj učitelj želi da učvrsti veze između škole i detetovih staratelja. Kako bi to postigao, učitelj Predrag je pre nekoliko godina držao radionice za roditelje svojih đaka.
– Uvek kažem roditeljima da pred detetom budu na mojoj strani, i ako misle da sam se ogrešio o njihovo dete. Neka potom dođu i to mi lično saopšte. Izviniću se detetu ako sam kriv, ali je bitno da to mlado biće vidi da roditelj podržava učitelja i obrnuto. Jedino na taj način možemo obrazovati i vaspitati odgovornu jedinku – tvrdi Starčević.
Nastavnik Peđa
Kako bi povećali osećaj odgovornosti i samodiscipline kod pančevačkih gimnazijalaca, profesori ove obrazovne institucije su na prvom času ove školske godine đacima pročitali obaveštenje o njihovom ponašanju i obavezama. Između ostalih, đaci imaju obavezu da ne ometaju izvođenje nastave, da dolaze u školu na vreme i disciplinovano se ponašaju u učionici. Na papiru sve sjajno zvuči, a ipak se često desi da disciplina na času zakaže. Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju ne dozvoljava nastavniku da učenika udalji sa časa iako đak svojim ponašanjem može remetiti odvijanje nastave.
– Slažem se sa tim da učenik ne može biti izbačen sa časa jer je on u školi kako bi nešto naučio, a i udaljavanjem sa časa se povećava rizik da dete ne bude na bezbednom mestu. Ukoliko đak zaista pravi profesoru probleme tokom nastave, nastavnik ga uvek može poslati na razgovor kod direktora ili pedagoga i psihologa – kaže direktor Elektrotehničke škole.
Na isti način se problem rešava i u Gimnaziji „Uroš Predić”.
– Kada nastavnik uputi učenika u PP službu, to umnogome reši situaciju već tog prvog puta. Ukoliko đak nastavi da krši pravila ponašanja u školi, onda se sa njim pojačava vaspitno-korektivni rad, a u to se uključuju i roditelji, a, po potrebi, i Dom zdravlja ili Centar za socijalni rad – tvrdi Silvija.
Silvija Patalov Trajković
Da je najbolji način da se sa učenikom otvoreno i nasamo porazgovara, govori i Starčevićevo tridesetogodišnje učiteljsko iskustvo.
– Takvim učenicima je potrebna dodatna podrška. Nemam agresivnu decu u razredu jer koristim takozvani jezik saosećanja, a to znači da im pokazujem da ih razumem i saosećam sa njima, ali da moraju i oni da razumeju potrebe drugih u grupi. Kada im tako priđete, taj osećaj agresije u njima brzo nestane – kaže Peđa.
Priča o pravima đaka postala je aktuelna sa reformama koje je sprovela Đinđićeva vlada. Sva tri sagovornika složna su u stavu da nisu problem reforme, već njihova implementacija i nevešto sprovođenje. Istovremeno se slažu da je dobra strana tih reformi uvođenje nastave građanskog vaspitanja jer je baš to predmet u kojem se govori o pravima i obavezama u građanskom društvu. Čini se da je obrazovanje u krizi i u mnogim društveno razvijenijim zemljama od naše, a učitelj Peđa ima odgovor na to:
– Deluje mi kao da cela civilizacija doživljava neki sunovrat. Ono što je dobro u svemu tome je što svaki sunovrat ide do jedne određene granice, a onda se javlja borba za opstanak i stvaranje novih vrednosti.
Dok nove vrednosti ne ugledaju svetlost dana, prosvetnim radnicima ostaje da đacima, osim gradiva, ponavljaju kako pre prava imaju obaveze. I da se ne žale na platu jer nije njima najteže u ovoj zemlji. Ali, to je već neka druga priča.
