Naizgled rutinska procedura izbora diektora Elektrotehničke škole „Nikola Tesla”, otpočela je raspisivanjem konkursa 17. aprila ove godine, koji je uredno objavljen na internet stranici i na oglasnoj tabli škole i u listu Poslovi (broj 1088). Na javni poziv za popunjavanje ovog rukovodećeg mesta prijavio se samo jedan kandidat – nastavnik grupe elektrotehničkih predmeta u ETŠ Nikola Ćebić, koji je internoj Komisiji podneo tražena dokumenta i izložio plan rada u naredne četiri godine. Na posebnoj sednici Nastavničkog veća održanoj 20. maja o njegovoj kandidaturi se izjasnio kolektiv i to malo je reći ubedljivo – a tačnije plebiscitarno – u njegovu korist: od 78 zaposlenih u školi, 76 je podržalo Ćebića, jedan listić je bio nevažeći, a samo je jedan glasač bio protiv. Školski odbor se takođe pozitivno izjasnio o predloženomo kandidatu, i nakon što je konstatovao da su konkursne radnje sprovedene po svim pravilima i u zakonom predviđenim rokovima, kompletnu dokumentaciju prosledio nadležnom Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje (i pridružene nadležnosti) 15. juna, o čemu je dokaz u obliku povratnice stigao u školu 18. tog meseca. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 123, stav 4), ukoliko Pokrajinski sekretarijat u roku od 15 dana ne dostavi Ministarstvu prosvete obaveštenje o davanju saglasnosti, smatra se da je saglasnost data i od tog trenutka proceduru treba da završi Ministarstvo imenovanjem direktora na mandat od četiri godine. Da li zbog letnje pauze (malo verovatno), da li iz političkih (politikantskih) razloga (sasvim izvesno), tek, Sekretarijat i Ministarstvo su se pravili mrtvi sve do poslednje nedelje avgusta…
Ma ne bih ja, nego su mi naredili…
Kriza oko Ćebićevog (ne)izbora izbila je 23. avgusta kada je gradska prosvetna insprektorka Sanja Maljković obavila vanredni i nenajavljeni inspekcijski pregled u Elektotehničkoj školi „Nikola Tesla”, na osnovu, a kako drugačije, anonimne prijave „grupe nastavnika i roditelja”. Dotična je pronašla jednu jedinu „napravilnost” – na dan inspekcijskog nadzora na sajtu škole nije se nalazila objava o konkursu za izbor direktora, što je inspektorka ocenila kao „netrasparentnost”. To što je rok za prijavu kandidata istakao još 7. maja i što informacija o konkursu u trenutku inspektorkine provere papira već tri i po meseca nema upotrebnu vrednost, i što se sajt uredno ažurira, Maljkovićki nije zvučalo kao razumno i logično objašnjenje. Ona je svoj nalaz promptno, istoga dana, poslala na adresu Pokrajinskog sekteratijata za obrazovanje, a školi tek 2. septembra, mada je, po zakonima koji uređuju obrazovanje, procedura obrnuta – izveštaj treba prvo da primi, prokomentariše i eventualno uputi primedbe obrazovna ustanova, a tek onda da cela dokumentacija bude prosleđena nadređenoj prosvetnoj vlasti. Već zbog ovog propusta, a Maljkovića je istu povredu postupka počinila i januara prošle godine, kada je na meti bila Osnovna škola „Dositej Obradović” u Omoljici, njen izveštaj bi trebalo da bude izuzet iz razmatranja, o čemu će odlučiti upravna inspekcija, kojoj je podružnica Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije već uputila prigovor.
Ko je nastavniku ETŠ Srđanu Božoviću ponudio mesto direktora, kakva su obećanja pala i kakvi su dilovi postignuti, to za sada nije poznato, tek, Pokrajinski sekretar za obrazovanje Robert Otot je, očigledno na osnovu Maljkovićkinog fejk izveštaja, 26. avgusta postavio, bez ikakvih jasnih kriterijuma, dotičnog Božovića za v. d. direktora ove obrazovne ustanove, pošto je toga dana dotadašnjem direktoru Atili Đerfiju istekao četvorogodišnji mandat. Novopostavljeni v. d. je za 30. avgust sazvao sednicu Nastavničkog veća, na kojoj je izložio ambiciozne planove o hoblovanju parketa i angažovanju bagera u dvorištu, ali je malo šta rekao o organizovanju početka školske godine. Na pitanja kolega zašto se nije prijavio na konkurs, on je odgovorio da „zna da nema podršku kolektiva” i da ga „niko nije predložio”, a na pitanje zašto je prihvatio ponudu Sekretarijata, rekao je da je „bolje da v. d. direktor bude on nego da postave nekog van škole”.
Istog dana su praktično svi zaposleni u školi uputili zahtev Sekretarijatu da se Nikola Ćebić imenuje za direktora, u skladu sa zakonom i rezultatima okončanog konkursa. Podružnica Sindikata je podržala kolektiv i najavila da će svakog dana do ispunjenja zahteva organizovati jednočasovni štrajk upozorenja, a potpunu obustavu rada 6. septembra.
MEDIJSKA DIMENZIJA
Čitav slučaj imao je i svoju medijsku dimenziju. Tri lokalna sajta – K-013, 013info i naš, PST, izveštavali su o događajima. Korektan prilog načinio je RTS, pa je cela srpska javnost imala prilike da čuje i vidi šta se dešava, nakon što je prilog emitovan 4. septembra. Televizija N1 poslala je 8. septembra svoju ekipu, koju je dočekalo četrdesetak nastavnika ispred škole, pa su i gledaoci ove televizije te večeri informisani o zbivanjima.
Lokalni pronaprednjački i naprednjacima kontrolisani mediji upadljivo su ćutali i pravili se da se u ETŠ ne dešava ništa neobično, čime su pogazili temeljne postulate novinarske profesije i izblamirali se ponovo u demokratskom delu javnosti. Jedino je epancevo, pančevačka franšiza čuvenog medijskog radnika iz Vršca Aleksandra Čupića, objavila nepotpisani tekst koji obiluje netačnim informacijama, nepreciznostima, olako datim ocenama, lažnim vestima, spekulacijama i potpuno izmišljenim i ni na čemu zasnovanim tvrdnjama. Nastavnici su bii posebno izrevoltirani autorovom tvrdnjom da „opozicioni aktivista Nikola Ćurčin”, inače bivši direktor i aktuelni sindikalni aktivista, „zloupotrebljava profesore, roditelje i učenike i time nanosi ozbiljnu štetu deci i školi” i da su Ćurčin i Ćebić „koristili ogroman pritisak na kolege da donesu odluku o podršci, o čemu će neki i svedočiti”. Kao da su nastavnici maloumni, pa ne znaju šta misle, pa je njima lako manipulisati…
Ipak, mora se konstatovati da se Čupić, posle četiri izgubljena sudska spora zbog teških uvreda upućenih oklevetanim akterima javnog života u južnom Banatu unekoliko opametio, pa je prestao da koristi grube i uvredljive kvalifikacije, te se sada kreće „samo” u domenu izuzetno neprofesionalnog novinarstva, kojim pokušava da diskredituje političke oponente ili bilo koje osobe koje oblasna naprednjačka vrhuška proceni da bi ih trebalo medijski kompromitovati.
Nesprovodivi rasporedi časova i zvonjenja
Božović je potom izveo nekoliko zaista do sada nezabeženih pedagoških i prosvetnih bravura – prvo je 2. septembra poslao raspored časova sastavljen samo od časova teorije, bez časova odeljenskog starešine, praktične nastave i izbornih predmeta, pa se istog dana pokazalo da je taj rasprored neupotrebljiv, zbog dugačkih perioda „praznih časova” između onih koji mogu da budu održani. Potom je preuredio satnicu zvonjenja, tako da čas počinje svakog punog sata, a mali odmori traju po 15 minuta, pa je radni dan trebalo da traje od prvog časa ujutro u osam sati do kraja sedmog u popodnevnoj smeni, koji bi se završio u 21.45 sati. Istog dana, 3. septembra, kada je shvatio da je takav raspored zvonjenja nesprovodiv, vratio je satnicu na do tada važeću.
Školski odbor je, sa svoje strane, 4. septembra poslao kopiju celokupne dokumentacije Ministarstvu, kako bi ono moglo da donese konačnu odluku, za slučaj da papiri iz Sekretarijata u Novom Sadu još uvek nisu stigli u Beograd, a Sindikat poručio da je na ovaj način počinjeno „pravno nasilje nad procedurom, nad voljom zaposlenih i nad Odlukom Školskog odbora, ako i nad autonomijom obrazovanja”. Potpuna obustava rada 6. septembra počela je lakom blokadom Pokrajinskog sekretarijata učestalim pozivima telefonom i upućivanjem nekoliko istih pitanja raznim službenicima, što je rezultiralo spremnošću nadležnih da u najkraćem roku razgovaraju sa delegacijom kolektiva. Ukoliko problem ne bude bio rešen u prva dva dana sledeće nedelje, ako se ništa ne promeni, zaposleni su najavili masovan odlazak u Novi Sad, na sastanak u Sekretarijat, za 11. septembar.
Božovićeva ostavka – očekivan ishod
Božović je, izolovan od kolektiva i ostatka ETŠ sveta, nastavio da čini pogrešne korake i grube faulove: 8. septembra je poslao novu verziju rasporeda, sa takođe bezbroj bagova – i to je otprilike sve što je uradio – sutradan, 9. septembra je primio zahtev preko 60 zaposlenih da sam podnese ostavku, što je i učinio tog dana, uz postojanje osnovane sumnje da mu je to sugerisano od mentora van škole. Vest je kolektiv dočekao sa odobravanjem, kao i sutrašnju, da je nastavnik Ćebić imenovan za v. d.-a. Primopredaja je obavljena 11. septembra, a odlazak u Novi Sad pomeren na za sada još neutvrđen termin susreta sa predstavnicima pokrajinske adminsitracije.
Ćebićevim imenovanjem su stvoreni preduslovi za normalizaciju obrazovno-vaspitnog procesa u ovoj provetnoj ustanovi. Analize minulih događaja, kao i imenovanje Ćebića po konkursu, na mandat u četvorogodišnjem trajanju, tek slede. Nesporno je da kreatori ovog „Ako Božović prođe, prođe” projekta, a to su svakako neki likovi koji nemaju nikakve formalne veze sa školstvom, nisu imali nikakav moralni problem sa time što su ovim manevrom maltretirali nastavno i nenastavno osoblje, što je paraliza normalnog funkcionisanja škole bila izuzetno neodgovorna prema skoro 700 učenika i što bi ovakve zlonamerne i destruktivne akcije mogle da naruše poverenje njihovih roditelja u ovu obrazovnu ustanovu. Uništavanje dostojanstva učiteljskog zanimanja i uništavanje ugleda ETŠ „Nikola Tesla” ipak nije uspelo.
