U razgovoru za podkast Radio karantin Kobak svoju procenu zasniva na uporednoj analizi zvaničnih podataka i broja prekomernih smrti – broja smrtnih slučajeva iznad ili ispod nekog proseka iz prethodnih godina. Metodologiju koju su razvili on i kolega iz Izraela sada koriste mnoge druge organizacije koje prate smrtnost od kovida.
Dmitri Kobak radi u neurologiji i kaže da nije demograf niti istražuje pojave u vezi sa pandemijom, ali da je od samog početka pandemije posumnjao u zvanične brojeve koji su stizali iz Rusije. Ipak, dodaje, čvrstih podataka o tome nije bilo.
„Što se Kovida tiče, u aprilu-maju 2020. niko još nije radio detaljne analize prijavljenih brojeva. Počelo se sa analizama prekomernih smrti u Italiji, Španiji ili Engleskoj, ali niko se nije bavio Rusijom. I onda sam ja iz radoznalosti počeo da pratim broj prekomernih smrti u Rusiji i stupio sam u kontakt sa Arijelom Karlinskim koji je prikupljao podatke o umrlima od Kovida na globalnom nivou, pa smo počeli da sarađujemo”, kaže Kobak.
U Britaniji se svaka smrt koja je nastala u roku od 28 dana nakon pozitivnog testa na kovid, vodi kao smrt od kovida. U Holandiji broje samo umrle u bolnicama, sa pozivitnim testom, a susednoj Belgiji i one koji su umrli kod kuće i za koje se na osnovu simptoma samo sumnja da su imali kovid. Kobak navodi da postoji zabrinutost da se zvaničnim brojevima koje neke zemlje prijavljuju ne može verovati, ali takođe postoji problem kako upoređivati podatke ako zemlje koriste različite kriterijume.
„U Britaniji se računa do 28 dana od pozitivnog testa. U nekim zemljama se testovi ne uzimaju u obzir, već se samo računa sumnja da je neko imao kovid – pacijent je imao kliničku sliku koja odgovara kovidu, ali iz ko zna kog razloga nije testiran. To možda nije bitno danas, ali je bilo veoma bitno pre dve godine. Osim toga, sada kada imamo omikron, biće više onih koji slučajno imaju kovid ali umiru iz drugih razloga. Zato sada u eri omikrona prekomerne smrti postaju ponovo veoma važne, jer sada možda imamo prevelike procene o broju umrlih od kovida u zemljama kao što je Britanija. U Rusiji se pak u obzir uzimaju samo oni sa pozitivnim PCR testom, iako ima puno umrlih koji nisu testirani”, navodi Kobak.
Prema brojevima prekomernih smrti možemo da vidimo koliko više ljudi je umrlo ove godine u odnosu na prethodne i to nam je onda objektivan pokazatelj koliko je negde situacija zaista loša u poređenju sa normalnom, objašnjava Kobak. On navodi da tu spada sve – i povećan broj umrlih od kovida ili od drugih bolesti, jer je zdravstveni sistem preopterećen, ali i pad broja umrlih od nekih bolesti, na primer od gripa zbog karantina i slično.
Kobak kaže da je na globalnom nivou broj umrlih veći od onog što je prijavljeno, jer ima puno zemalja koje nisu u stanju da precizno broje smrtne slučajeve. „U afričkim zemljama nije slučaj da se podaci kriju već da nema uslova da se precizno izbroji broj umrlih, pre svega jer nemaju dovoljno testova. Zato je za te temlje, kao i na primer za delove Indije, nemoguće utvrditi pouzdano broj umrlih, pa je samim tim nemoguće doći do globalno pouzdanog broja.” Kobak i Karlinski zaključuju da je broj umrlih na globalnom nivou negde oko 6,5 miliona, dakle 1,6 puta veći od zvaničnog.
Prema zvaničnim podacima u Srbiji je do sada od korona virusa umrlo nešto manje od 15.000 ljudi, a skoro dva miliona je bilo zaraženo. Međutim, prošle godine je mreža za istraživačko novinarstvo BIRN objavila da je broj umrlih zapravo daleko veći, pa se država pravdala različitim metodologijama koje se koriste u vođenju evidencije, a premijerka Brnabić kategorično demantovala da je država manipulisala brojem umrlih. Kobak kaže da se Srbija pojavila kao zanimljiv slučaj gde se beleži veliki broj prekomernih smrti na sto hiljada stanovnika, jedan od najvećih na svetu.
„Imamo podatke za Srbiju za period do kraja 2021. Dobro je što se ti podaci objavljuju bez velikih kašnjenja i reklo bi se da su pouzdani. Na osnovu tih podataka možemo da izračunamo prekomernu smrtnost za celu 2020. i 2021. i tu dobijamo 750 umrlih na sto hiljada, što znači da je gledano po ukupnoj prekomernoj smrtonosti, od kovida umrlo 0,75 posto kompletne populacije. To je drugi najveći broj umrlih na svetu, posle Bugarske, a slično Rusiji. Broj umrlih od kovida koji je Srbija zvanično prijavila je četiri puta manji. Mislim da je ovo najveća razlika u Evropi. Veća razlika, od oko 10 puta, uočena je u Tadžikistanu, Uzbekistanu i Egiptu. U Bugarskoj je zvanični broj dva puta manji, u zemljama kao Francuska, Nemačka ili Britanija jedan ili manje od jedan. Ako pogledamo dve krivulje iz meseca u mesec – broj umrlih od kovida i broj prekomernih smrti – vidimo da one idu paralelno”, objašnjava Kobak i dodaje da ne zna kako se u Srbiji prijavljuje broj umrlih od kovida.
„Ovo ukazuje da je način brojanja možda neadekvatan, da nema dovoljno testova i slično, ali moj osećaj je da to nije slučaj, jer teško da to može da dovede do ovolike razlike od četiri puta. To je prevelika razlika. U Bugarskoj je, kao što sam rekao, taj broj dva (puta) i to je lakše objasniti. To ukazuje na teoretsku mogućnost da se brojevima umrlih od kovida svesno manipuliše. U Rusiji znamo da se to definitivno dešava u pojedinim, ne svim regionima. Na primer, kao uzrok smrti može da se navede upala pluća, bez da se kaže šta je dovelo do te upale pluća. Kod zemalja gde je ta razlika između zvaničnog broja umrlih od kovida i prekomernih smrti baš velika mislim da nema drugog objašnjenja nego da je reč o manipulaciji. Tadžikistan, Uzbekistan, Nikaragva, Alžir, Belorusija, dakle sve su to autoritarne zemlje koje pokušavaju da se prikažu kao veoma uspešne u borbi protiv pandemije”, zaključuje Kobak.
Celu emisiju slušajte ovde.
