Neven Anđelić u intervjuu Radio karantinu kaže da je nauka na neki način trijumfovala nad politikom i da je sada potrebno uspostaviti neku vrstu savezništva da bi se čitav proces trijumfa nauke uspešno sproveo.
„Političari imaju moć i bez njih nauka ne može ostvariti potpuni trijumf, ali su konačno shvatili da moraju da slušaju nauku. Demokratije su se na početku teško ponele, jer svi ti procesi provere koji postoje u sistemu su prisutni i otežavaju promene u ponašanju i uvođenje novih mera. U političkom smislu naučili smo da manje demokratski sistemi reaguju bolje. Tamo gde je moć odlučivanja u manjoj grupi ljudi ili jednom čoveku, oni mogu reagovati i donositi odluke. Ja mislim da će se kriza liberalne demokratije produbiti kada se izađe iz pandemije. Izazovi su već prisutni a sada ćemo imati dodatne konkretne pokazatelje. Sve je otvoreno za interpretaciju, ali mislim da generalno stoji da autoritarni, čak autokratski sistemi lakše funkcionišu u krizama”, smatra Anđelić.
Anđelić istovremeno smatra da procesi koji se događaju u Indiji, ali i Brazilu i Meksiku, dakle u zemljama u kojima su na vlasti populistički političari, ukazuju na gubitak poverenja građana u svoje vođe.
„Pitanje je da li će se to transformisati u promenu načina vladanja i karaktera vlasti u tim zemljama i da li će se to odraziti na geopolitiku. Imamo situaciju da Rusija, recimo, rizikuje zdravlje sopstvenih stanovnika, ali dostavlja vakcine drugim zemljama – znači ta neka geopolitika je važnija od zdravlja nacije kod kuće. To može značiti da će ljudi koji su prošli kroz teške periode u sledećoj prilici uskratiti podršku vođstvu u sopstvenoj državi. Kako će se to odraziti na globalnom planu, videćemo. Ja mislim da je neko jedinstvo na Zapadu, koji je još uvek dominantni geopolitički savez, moguće. Međutim, ono što će biti u Aziji je jedna velika nepoznanica. Nacija koja nije zdrava nije u mogućnosti da se suprotstavi svojim rivalima, lokalnim ili globalnim. Ne govorim nužno o militantnom suprotstavljanju, nego u sferi nauke, politike i ekonomije. Dakle, ukoliko je nacija bolesna, ona ne može ekonomski da se nosi na globalnom tržištu i tu možemo videti određene promene”, smatra Anđelić.
Profesor Anđelić naglašava da vanredna situacija kao što je pandemija pogoduje vlastima da ograničavaju ljudska prava. On kaže da postoje zanimljive analize koje ukazuju na suspenzije prava u mnogim zemljama.
„Međunarodni komitet za neprofitno pravo ima zanimljive nalaze u kojima govore da su najmanje 83 svetske vlade iskoristile ovu pandemiju da opravdaju ukidanje nekih osnovnih ljudskih prava, kao što su sloboda govora i političkog organizovanja. Mediji su bili zabranjivani, ljudi su bili dugo zatvarani, recimo, u Kini, Bangladešu, Egiptu. Od evropskih zemalja, u Srbiji i Ukrajini je primenjivana sila prema ljudima koji su tokom pandemije kritikovali politiku svojih vlasti prema pandemiji. Mnoge vlade su koristile neopravdana hapšenja i pritvaranja, tu je recimo i Crna Gora. Kada je cenzura u pitanju, tu bi smo mogli dodati i Kosovo. Mađarska je u svemu tome isto veoma prisutna. U takvim reakcijama odražava se karakter režima koji je svakako postojao i sada je ovo samo nova prilika da se takva vrsta režima zacementira i da se reši nekih političkih protivnika kojih se u normalnim okolnostima nije mogla rešiti. Neke suspenzije su se dešavale i u liberalnim demokratijama – vlada Borisa Džonsona je uspela da provuče neke zakonske odredbe kroz parlament koje bi u redovnim okolnostima teško prošle, a koje vladi daju veća ovlašćenja. To ćemo tek videti kada se mediji budu ponovo fokusirali na kritiku društva i kontrolu i upućivanje javnosti u to šta politička elita radi”, smatra Anđelić.
Pravo na zdrav život, pravo na pristup javnim uslugama i socijalnoj zaštiti, spadaju u osnovna ljudska prava. Anđelić ne misli da nas je pandemija približila ostvarenju tih prava i navodi britansku Nacionalnu zdravstvenu službu.
„Ideološki koncept trenutne vlade je libertarijanski – znači, što manje regulacija, što manje mešanja u biznis, privatizacija svega – i krenulo se sa privatizacijom javnog zdravstva. Ono će nažalost uskoro biti stvar prošlosti, zavisićemo od tih nekih ličnih osiguranja, zdravstvenih i penzionih, i to je neka budućnost u kojoj će oni manje uspešni imati i kraće živote. I postoji još nešto, ljudska sebičnost i licemerje – ja kritikujem ovaj neoliberalni sistem, ali isto tako želim da akcije firme u kojoj je moja penzija rastu i time, zapravo, pomažem da se taj neoliberalni koncept ne menja”, kaže Anđelić.
Anđelić dodaje i da bi uvođenje obaveznog vakcinisanja bilo kršenje ljudskih prava.
„Ljudi se sećaju kako se sedamdesetih godina u veoma kratkom roku u Jugoslaviji svo neophodno stanovništvo vakcinisalo i zaustavila pandemija variole vere. Ali ta država nije bila demokratska i mnoga prava su bila ugrožavana ili nisu bila prisutna. Da, treba ljudima ostaviti slobodu, ali ne treba ostaviti slobodu kojekakvim ljudima bez znanja da utiču na javno mnjenje. Veliki broj ljudi je stradao zbog širenja dezinformacija. Moje lično iskustvo je da sam vrlo teške dane proživeo posle prve doze vakcine, ali mi je bilo zadovoljstvo proći i kroz to. Naravno da mi je želja da se što više ljudi vakciniše, jer je samim tim i moj život sigurniji”, kaže Anđelić.
Kompletnu verziju razgovora sa Nevenom Anđelićem pročitajte ovde.
