Većina razvijenih država pokušava da pomogne stanovništvu na neki način i mislim da je potpuno primereno pomoći, ali taj princip po kome neko mora da zove i praktično da se registruje, da 2020. godine vi morate da zovete telefonom, da čekate na nekoj zauzetoj liniji da bi vam neko dao 100 vaših evra, koje ste vi njemu dali kroz poreze, mislim da je to poprilično ponižavajuće”. Ovako najavljenu pomoć Vlade građanima Srbije ocenjuje profesor ekonomije iz Nemačke Raša Karapandža u razgovoru za podkast Radio Karantin. Dodaje da ni tada ljudima neće biti lako da dođu do ovog novca: „Znajući kako stvari funkcionišu u zemlji, to će verovatno biti teško, linije će non-stop biti zauzete i biće teško dobiti taj broj i mnogi ljudi će ostati bez tih 100 evra i mislim da je to i cilj, zato što verovatno država čak ni nema taj novac da ga da kao što obećavaju. Meni deluje da je to deo populističke kampanje i privlačenja glasova penzionera, da je to deo šoua i jednog velikog spektakla koji svi živimo i gde se realnost dešava na TV-u a ne u stvarnom životu”.
Profesor Karapandža smatra da je policijski času Srbiji „iživljavanje nad narodom”.
„Nije Srbija prva zemlja u koju je ova epidemija ušla. Mi smo imali dovoljno vremena i videli smo kako su druge zemlje reagovale. Ja sam od onih koji misle da treba biti oprezan i da ne treba primeniti švedski model, dakle sve potpuno otvoreno, i mislim da je to opasno zato što u vezi sa ovim virusom ima dosta toga nepoznatog. Mi još uvek nismo u stanju ni da izračunamo kolika je stopa smrtnosti od ove epidemije. I mislim da treba biti konzervativan. Sve drugo je ruski rulet i kocka”.
Na tezu da su građani u Srbiji možda nedovoljno disciplinovani i da im je zaista potrebna čvrsta ruka i politika kakvu sprovodi Aleksandar Vučić, Karapandža odgovara: „Takve ideje kako je u društvu potrebna čvrsta ruka širili su više puta u Latinskoj Americi. Ja ne mislim da smo mi na bilo koji način posebni. Ja mislim da smo mi u najgorem slučaju – svetski prosek. Po mnogim parametrima kao društvo smo iznad svetskog proseka i onda govoriti da nama treba ne znam kakva diktatura u poređenju sa drugim zemljama jednostavno nije tačno. Verujem da ćemo uskoro videti da toliko striktne mere zaista nisu neophodne da bi se zaustavilo širenje ove epidemije. Ovaj virus se veoma lako širi, ali to ne znači da svi treba da sede u kući po 24 sata dnevno. Ako ćemo tako, hajmo svi u zatvor i onda neće biti kriminala. Da li mi želimo da živimo u takvom društvu?”
Protiv pandemije korona virusa ne bore se sve zemlje na isti način. Profesor Karapandža smatra da u tom kontekstu zemlje kao Srbija treba porediti samo sa susedima.
„Mislim da mi ne treba da se poredimo sa Švedskom ni na koji način pošto sličnosti između naše zemlje i Švedske praktično ne postoje. Ono gde treba da se poredimo to su verovatno zemlje iz okruženja i ono gde mi vidimo da mnogo blaži oblici kontrole epidemije daju uspeh, to je na primer Hrvatska. Hrvatska nam bukvalno drži čas iz toga kako uz blaže mere može da se mnogo efikasnije suzbije ove epidemija. U Hrvatskoj ne postoje ni slične mere kao kod nas, a epidemija je već praktično pod kontrolom”.
Karapandža napominje da krajnji rezultat ove borbe još ne znamo ali naglašava da uspeh u borbi ne treba meriti brojem ili procentom zaraženih.
„Ono gde ćemo se kao zemlje razlikovati i gde je zaista bitna uloga države jeste po broju umrlih i zaraženih medicinskih radnika, kao i po broju umrlih i zaraženih drugih ljudi koji su bitni u kontroli i sprovođenju epidemioloških mera. I tu mi drastično odskačemo od regiona. Epidemija je već stigla u komšiluk početkom februara. Mi smo imali Vladu koja se sprdala sa tim na svim mogućim kanalima i u tabloidima, organizovano. Oni su se sistematski sprdali sa virusom i organizovali predizborne mitinge, umesto da su pripremali medicinsko osoblje. Ne sećam se da su brojke što se tiče kapaciteta u zdravstvu (u Hrvatskoj i Srbiji) drastično različite, a razlike u merama jestu drastične. Vidimo da su posledice tih mera zaista mnogo bolje u Hrvatskoj nego kod nas. Vidimo i da mi imamo rekordno najveći broj zaraženog medicinskog osoblja”.
Govoreći o ekonomskim posledicama ova pandemije, Raša Karapanžda smatra da će zemlje razvijenog sveta izneti ovu borbu, ali očekuje potrese u zemljama koje su siromašne i autoritarne, gde misli da zbog epidemije može doći do velikog pomeranja stanovništva.
„Ne možete da očekujete da će stotine miliona ljudi u Bangladešu ili Pakistanu, ili u Indiji, da stoji i čeka da umre ako do toga zaista dođe. Sreća u nesreći je što zemlje tog tipa imaju znatno mlađe stanovništvo pa će i posledice ove epidemije po ta društva nadam se biti manja. Sa druge strane, već sada vidimo da će svet biti drugačiji, već sada vidimo promene na globalnom nivou. Lanci distribucije se menjaju. Nemojte očekivati da će se neko ko sada pokrene proizvodnju maski ili medicinske opreme u Americi već sutradan vratiti na uvoz iz Kine. Neke zemlje će više biti pogođene takvim tektonskim pomeranjima, a neke manje. Mislim da je kombinacija: siromašna zemlja sa autoritarnim režimom – recept za propast”.
Podkast „Radio Karantin” postavlja nove epizode subotom ujutru a svakog dana objavljuje i lične priče slušalaca iz celog sveta o životu u pandemiji.
