Više od četiri godine je prošlo od kad je Dušan Kolarski, sad već dobro znan u međunarodnim naučnim krugovima, odbranio doktorsku disertaciju iz hemije, kod nobelovca dr Bena Feringe. Sa dužnom pažnjom primećeno je to i u ovdašnjoj javnosti. Danas su holandski naučnik i dr Kolarski odmakli dalje od te promocije. Oni su prijatelji. Zabeležili smo i mi ovaj, planetarni uspeh Kovinca rođenog u Pančevu. Tog maja 2020. kad je odbranio doktorat na prestižnom holandskom univerzitetu u Getingemu, čestitali smo mu veliki akademski uspeh. Poklonili smo mu umetničku sliku Hram Preobraženja Gospodnjeg, rad glasovitog umetnika Vase Dolovačkog, kome zahvaljujemo za opremu slike. Crkva Preobraženja Gospodnjeg jedan je od simbola starog Pančeva, hram u kome su se zbirale generacije pravoslavnih Gornjovarošana (Margićana) i svih Pančevaca.
Poklon čeka vlasnika u roditeljskoj kući. „Hvala vam na lepoj i plemenitoj odluci, ali sliku ne mogu da primim svojeručno, jer imam neuobičajeno gust raspored sa brojnim rokovima. Ne znam kad ću dolaziti u Srbiju”, napisao nam je poklonoprimac. Znamo, kad ovaj srpski naučnik, sad već renomiran u međunarodnim krugovima, nije u laboratoriji, onda je u avionu. Za njega se otimaju mnogi naučni centri i rado ga očekuju. Strast za novim naučnim saznanjima i želja da budu na korist ljudima, dr Dušana Kolarskog baca tamo i ovamo u prostore naučnike vasione. Gde je i šta sad radi ovaj nekadašnji daroviti kovinski dečak, evropski šampion hemije, na ponos roditelja Vere i Pece i njegovih učitelja? Pred kojim izazovima je dr Kolarski? Imamo tu povlasticu da smo u prepisci sa njim, ekskluzivno, saznali gde su ga odvele „naučne staze i bogaze” i neukrotivi duh istraživača.
Od naše poslednje prepiske prošao je neki mesec, kako nam je javio: „Ben Feringa (moj akademski otac) i nas nekolicina kolega osnovalo je biotech start-up kompaniju. Bavimo se razvojem lekova za čvrste tumore. Inovativnost našeg pristupa ogledao se u dizajnu lekova koji se aktiviraju svetlom slabe energije (crvenim). To omogućava kontrolu aktivnost leka u telu sa velikom prostornom i vremenskom preciznošću. U prevodu – lek se može aktivirati kada i gde želite samo uz pomoć svetla”. Posle deset meseci rada u kompaniji, dr Kolarski je dobio ponudu iz Nemačke i preselio se u Ahen na prvi postdoktorat u grupi Stefana Hehta (Lajbnicov Insitutut za interaktivne materijale i Humbolt univerzitet u Berlinu). Više od godinu dana posvetio se istraživanju na razvoju molekula (foto prekidača) koji imaju primenu u 3D štampi, inovativnim materijalima i kontroli bioloških procesa pomoću svetla.
SIMON ZAGORAC, NAJBOLJI SRPSKI HEMIČAR MEĐU OSNOVCIMA, NA TRAGU DR DUŠANA KOLARSKOG?
Lokalni portal Kovinske.info javio je nedavno da je Simon Zagorac, učenik Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj”, na 59. Republičkom takmičenju u Nišu iz hemije ove godine postao apsolutni šampion. Ovaj kovinski sedmak dominirao je tako što je na prvom testu osvojio više od 67 od mogućih 70 poena. Drugog dana takmičenja radeći vežbu sakupio je 27 od mogućih 30 bodova. Za osvojeno prvo mesto dobio je diplomu Ministarstva prosvete i diplomu Srpskog hemijskog društva. Nagrađena je i mentorka, njegova nastavnica Dragana Anđelković Manić. Tako je počeo i Dušan Kolarski. Ljubav prema nauci i hemiji odveo ga je na staze uspeha. Ako Simon Zagorac bude sledio trag dr Dušana Kolarskog, pred njim je izazovni put u svet nauke.
Doktorat iz hemije definisao je dr Kolarskog kao hemičara, ali posle mnogo godina obrazovanja u ovoj grani nauke, poslednjih sedam-osam godina uvelo ga je u biologiju i fiziku. Postao je multidisciplinarni naučnik. Izazov za njega u tom pravcu bio je rad u laboratoriji Stefana Hela (Max Planck Institut za multidisciplinarne nauke). Hel je takodje dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 2014. godine. Ovo visoko prizanje dobio je za razvoj optičke mikroskopije visoke rezolucije. „Ovde se bavim ispitivanjem modernih metoda fluorescentne mikroskopije – kako možemo videti, lokalizovati, ali i pratiti pojedinačne molekule. Grupa, čiji je član naš naučnik, ovo je omogućila dizajnom novog mikroskopa čiji je naziv MINFLUX. „Stefan Hel je stvorio okruženje koje je za mene veoma multidisciplinarno. Blisko sarađujem sa fizičarima i biolozima, javlja nam dr Kolarski.
Koji su sledeći koraci ovog srpskog naučnika kome su širom otvaraju vrata prestižnih univerziteta u svetu? Evo njegovog odgovora: „Videćemo da li će se prava pozicija na univerzitetima otvoriti – za istraživanje kojim želim da se bavim potrebno je naći prestižnu instituciju. Trenutno je potražnja za akademskim pozicijama enormno velika. Otvorenih pozicija gotovo da nema. Takođe, industrija inovativnih tehnologija postaje kompetivivna sa akademijom kada je istraživanje u pitanju (finansijski je oduvek industrija bila superiornija). Tako da ćemo videti u kom pravcu će se moja karijera razvijati – akademska pozicija, osnivanje sopstvene kompanije ili neka veća kompanija. No, za sada ostajem u svetu čiste, fundamentalne nauke. I nadam se da će tako biti i u budućnosti”.
