Šta se dešavalo u Drvaru? Svi su naduvavali broj partizanskih jedinica, borbenog stanja i borbene vrednosti. Niko tačno pojma nema koliko ih je tada bilo na Drvaru. Dok su se oni prebrojavali, u međuvremenu su Nemci pripremali poslednju, takozvanu sedmu ofanzivu. Škola nas je naučila da se ona zvala „Desant na Drvar”, ali Nemci su je zvali „Reselšprung” ili „Skok konjića”. To je istorija, prevrtljiva istorija, sastavljena iz bezbroj kojekakvih događaja. Irwinovci su stalno govorili „istorija nije data, nju treba konstruisati”… i tako u nedogled. O istoriji nije lako pričati a da se ne prevarimo šta je, zapravo, istina a šta je konstrukcija. Uglavnom, ovaj događaj o desantu ima i svoju savremenu verziju.
Naime, na brzom sastanku u Beogradu, pred proslavu, Aleksandar Vučić je u svojoj „pećini” vidno nadrndan, pozvao svoje odane „mučitelje naroda Banata”, druga Branka, Acu i Draganu, da hitno i ponizno uđu. Kad su oni ušli u prostore improvizovane pećine, Predsednik, drug Vučič je bio okrenut licem ka prozoru koji je gledao negde u daljinu, duže je stajao leđima okrenut banatskoj ekipi, sve dok se drug Branko nije nakašljao. Tada se Vule okrenuo i jebao im kevu: „Stoko banatska, pa zar vi ‘oćete da vas oderem kao onog vašeg Teodora, pa šta vam to onaj gologuzan, drkadžija radi po Vršcu, zašto vas jebe svakoga jutra, zašto ste mu se naguzili, bagro tenderska neopevana… Odma’ posle fešte, da ste se spakovali nazad u Banat, i već noćas skinuli mi sa grbače onog bradatog Rođu, dajte mu taj aušvajs, a onog ćelavog slikara da ste odma’ priveli redu…Evo vam njegove slike kako mi lupa glavu, i tražite ga… skočite mu na glavu… Imate tamo u Gradskoj biblioteci knjige o desantu i proučite to… pozovite Nešu Bota da sastavi jedan aeroplan, stavite parašute na leđa, i svi u avion… tražite ga i skočite mu na glavu njegovu ćelavu… Ako ga ne razjebete do proleća, razjebaće on VAS, a ne mene… ja sam razjeban odavno… razjebite tu gologuzu ćelavu i pijanu spodobu… Jeste li čuli… i sad izlazite na proslavu..“.
Akcija koju je drug Branko nazvao „Brankov skok”, može da počne. Krenuo je lov na slikara. Raznorazni botovi mi zatpavaju fejs, nude se, komentarišu, pišu privatne poruke… lokalni privrednici, ovi što su popušili na tenderima, svaki dan se javljaju i nude saradnju… Botovi koji rade za SNS ih napuštaju i počinju da rade za mene… svašta mi pišu, uglavnom tračaju svoje… neka pizdarija se uvukla u njihove redove… neprestano se cinkare… Sinoć sam pomislio da će od besa zaboraviti kako se otvaraju padobrani… Ali imaju jedan problem… iako ih otvorite, košava će vas odneti u pizdu materinu preko guduričkog brda u Rešicu, ne zaboravite pasoše… ili krenite pešadijom.
