Bele mantile zamenili „naprednim” cokulama

Upravo završeni izbori za članove saveta nacionalnih manjina pokazali su da to glasanje više nema nikakve veze ni sa demokratskim izborima i poštovanjem procedura, ni sa kulturom, jezikom i informisanjem – upravo onim oblastima kojima treba da se bave pomenuti saveti ‒ ni sa nacionalnim manjinama uopšte. Jedinu vezu imaju sa Srpskom naprednom strankom (SNS), čiji je osnovni cilj da savete stavi pod vlastitu kontrolu kako bi oni postali ekspoziture SNS-a, bez mogućnosti da istinski štite prava pripadnika manjina.

U nastojanju da među rumunskim stanovništvom nametnu „Rumunsku listu – Dr Jon Omoran, Lista Românească – Dr Jon Omoran”, apsolutnog favorita SNS-a, posebno se istaklo troje vršačkih lekara: Jon Omoran (v. d. direktor Opšte bolnice), Rodika Petku (direktorka Doma zdravlja) i Tatjana Voskresenski (direktorka Neuropsihijatrijske bolnice). Iz nekog neobjašnjivog razloga, direktorima vršačkih bolnica ovi izbori bili su toliko važni da se na momente činilo kao da se lično predsednik Srbije kandidovao za „Rumunsku listu”.

Ni to što lift u vršačkoj bolnici već pet meseci ne radi, ni to što medicinske sestre mrtvace i nepokretne bolesnike nose u ćebetu gore-dole niz stepenice, ni to što u bolnici nema antibiotika, vate ili lekova protiv bolova, ni to što je devetogodišnji dečak umro od sepse, a protiv bolnice podignuto nekoliko krivičnih prijava ‒ ništa od toga nije moglo da spreči v. d. direktora dr Jon Omorana da zasuče rukave, obuje cokule SNS jurišnika i krene međ’ rumunski živalj po Banatu, lobirajući za sebe i listu br. 1. Doduše, nije mu ni bilo teško, jer je imao svu logistiku stranačke infrastrukture: dovoljno para za skupe bilborde i medijsko oglašavanje, dovoljno slobodnih sala za tribine, dovoljno stranačkih aktivista da vojnički odrade kampanju „od vrata do vrata”, dovoljno „čvrstih argumenata“ da obeshrabre svakog ko bi želeo da se kandiduje na nekoj drugoj listi. Kako se priča, jednom paoru iz okoline Vršca toplo je preporučeno da odustane od svoje kandidature, jer u protivnom seoski šah-klub čiji je on predsednik više neće dobijati pare iz budžeta!?

Da su ovogodišnji izbori za savete nacionalnih manjina sve više nalik na dobiti ili ne dobiti budžetska sredstva, imati ili nemati posao, dobiti ili ne dobiti otkaz – uverila se i jedna vršačka profesorka. Prvo joj je nekoliko dana pred izbore, na ulici prišao drugar iz detinjstva interesujući se da li će izaći na izbore i za koga će da glasati. Zatim joj je par dana kasnije ta ista pitanja postavila i bivša učenica, a sada aktivistkinja SNS-a, kada joj je zakucala na vrata u kampanji „od vrata do vrata” za listu v. d. direktora vršačke bolnice. Na sam dan izbora, više puta su je nepoznati ljudi zvali na mobilni telefon, interesujući se da li će glasati i za koga. I konačno, pošto više nije želela da se javlja na telefon, pred samo zatvaranje birališta, pozvao ju je i kolega profesor (koji se preventive radi odavno učlanio u SNS) i postavio ista pitanja.

Svima je jasno da ovi izbori niti su fer niti pošteni. Jedinu korist od njih ima Srpska napredna stranka, koja ih je iskoristila kao dobar trening za svoje aktiviste, pripremajući teren za buduće lokalne i republičke izbore. Budite sigurni da su SNS jurišnici nakon ovih izbora još jednom apdejtovali svoju bazu podataka o vama. Oni znaju sve: koje ste nacionalnosti, šta vam je hobi, šta vam piše u zdravstvenom kartonu, ko vam je prijatelj na čiji poziv se javljate…

Ostaje nam, međutim, samo da nagađamo zašto su ovi izbori tako važni i direktorima vršačkih bolnica, pogotovo ako znamo da se nacionalni saveti uopšte ne bave zdravstvenom politikom. Da li je strah od gubitka direktorske fotelje veći od lične sramote? Da li su lični interesi i beneficije toliko veliki, pa su postali važniji od opštih interesa profesije, bolnice i pacijenata? Zdravstveni sistem Srbije je u kolapsu, a samo jedan od mnogobrojnih problema je pokvareni lift u Opštoj bolnici u Vršcu. Dosadašnje rešenje koje je ponudio v. d. direktora – zabrana fotografisanja pokvarenog lifta i sestara koje zbog toga na rukama u ćebadima nose najteže bolesnike – možda i sakrije problem, ali sigurno neće pomoći.

Naravno, možemo „biti pozitivni” (kako bi to rekle pinkoidne zvezde i ostali hepi-likovi sa malog ekrana naših TV prijemnika), pa reći kako će Omoran možda imati kvalitetnija i funkcionalnija rešenja za poslove iz delokruga Rumunskog nacionalnog saveta, nego što ih ima kao lekar na čelu bolnice. Videćemo. Iznenađenja su uvek moguća, ali bi u međuvremenu – dok čekamo obećano „zlatno doba” – ipak trebalo dobro pripaziti da se ne razbolimo. Upravo ste pročitali zašto.

Tekst je preuzet sa sajta www.autonomija.info