U Narodnom pozorištu „Sterija” u Vršcu sve je spremno da se Bojana Ivanov Đorđević proglasi tehnološkim viškom. Ova mlada žena, koja već pet godina radi kao dramaturg u vršačkom pozorištu, završila je postdiplomske master studije u oblasti teorije dramskih umetnosti i medija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a trenutno je na postdiplomskim studijama primenjenog pozorišta na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Međutim, ni to što je najškolovanija radnica u pozorištu, izgleda da Bojanu neće sačuvati od otkaza.
Marina Lazarević, vd direktorka pozorišta, obavestila je pre nekoliko dana kolektiv da je urađena nova sistematizacija po kojoj će jedino Bojana Ivanov Đorđević biti proglašena tehnološkim viškom, dok će se istovremeno primiti tri nova radnika: jedan u tehnici i dva glumca. Pojedini članovi sindikata i Upravnog odbora priznali su da su glasali za sistematizaciju iako je nisu ni pročitali. Misteriozna sistematizacija još uvek nije okačena na oglasnoj tabli, mada ju je usvojio Upravni odbor i Gradsko veće.
Vršiteljka dužnosti direktora Marina Lazarević na pomenutom sastanku istakla je da su ona i gradonačelnica „nudile Bojanu ostalim institucijama kulture, ali nju niko nije hteo” (sic!). Tako da će se najškolovanija radnica pozorišta koja je pritom i majka troje maloletne dece, po svoj prilici, naći na ulici.
Marina Lazarević (desno) i Dragana Mitrović (gradonačelnica, levo)
Kako smo došli u situaciju da se dramaturzi, sa položenim master ispitom, proglašavaju za tehnološki višak u pozorištima, a da medicinska sestra sa dvojkom iz diplomskog bez ikakvih problema radi kao glumica? Kao glumac u vršačkom pozorištu radi i hemijski tehničar – analitičar, a šefu scene niko ne pravi problem zbog nesvakidašnjeg svedočanstva mašinskog tehničara bez upisanih ocena i prosečne ocene! Između njih i Bojane je puno razlika, ali je svakako najveća ta što ovo troje sa diskutabilnim srednjoškolskim diplomama imaju amajliju koja ih štiti od svih uroka – člansku kartu SNS-a.
Bojana, kao što već pogađate – nije član Srpske napredne stranke. Sama je kriva. Da se na vreme učlanila u SNS, kao što je to uradila većina zaposlenih u vršačkom pozorištu, sada ne bi lupala glavu kako će prehraniti i školovati troje dece. Da je bila mudrija, a manje tvrdoglava, pa na vreme poverovala u bolju budućnost koju nam obećava Aleksandar Vučić, možda bi baš ona bila direktorka pozorišta u kojem se ovih dana proglašava tehnološkim viškom.
Na poslednjoj sednici Skupštine grada Vršca odbornici Srpske napredne stranke nisu podržali inicijativu da se jedan dan u godini posveti najpoznatijem Vrščaninu Jovanu Steriji Popoviću. Možda naprednjaci ne znaju ko je bio Sterija, a možda im je samo smetalo što je inicijativu podnela opoziciona odbornica. Na istoj sednici, isti odbornici izglasali su nezakonitu odluku da Marina Lazarević bude drugu godinu zaredom vršiteljka dužnosti direktorke Pozorišta, iako u Zakonu o kulturi piše da „vršilac dužnosti direktora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu”. Marina Lazarević, glumica iz Beograda, nepoznata široj javnosti, očigledno nema problem sa situacijom u kojoj se nalazi, a još manji problem ima sa aktuelnom kampanjom za podsticanje rađanja, pa je brže-jače-bolje majku troje dece proglasila tehnološkim viškom.
Blagotvorno dejstvo članstva u Srpskoj naprednoj stranci oseća i već spomenuta medicinska sestra, zaposlena kao glumica. Ona je istovremeno i predsednica sindikata „Nezavisnost” u pozorištu i aktivistikinja Unije žena Srpske napredne stranke u Vršcu, a u jednom od prošlih života stigla je da bude i članica Demokratske stranke. Ova višestruko talentovana medicinska sestra očigledno ume da u stvarnom životu igra sve ove uloge istovremeno. I nema problema ni sa savešću, ni sa obrazom, ni sa sindikalnom i ženskom solidarnošću.
Po svoj prilici, najbolje predstave u vršačkom pozorištu odigravaju se iza spuštene zavese, daleko od očiju javnosti. Tu, na sastancima kolektiva dešavaju se istinske ljudske drame. Priča se da su baš u ovom pozorištu pre neki dan, neki preplašeni ljudi na kraju sastanka, gde je Bojani saopšteno da je tehnološki višak, srećni što su bar za kratko izbegli takvu sudbinu, završili ovaj sastanak aplauzom.
„Ko počne sa žrtvovanjem svojih vrlina – završava sa žrtvovanjem tuđih života”, reče Pekić jednom prilikom. Izgleda da beše u pravu.
A možda su u pravu i odbornici Srpske napredne stranke kada nisu želeli da jedan dan u godini posvete Steriji. Čini se da današnji Vrščani Sterije nisu ni dostojni. Bar većina njih.
