Pokušavam da smislim reči koje bi upotrebio za ovu ilustraciju o jednom čoveku koji je na jednom mestu za jednog čoveka kupovao po Banatu jednu stvar, ne mogu vam reći koja je, jer odma’ biste se setili koja je… Taman se sinoć odvajao dan od noći, kad ono, ispričaše mi jednu priču za koju bolje da ne znamo ni ja ni vi za nju. I pitam se zašto li ja sad sve ovo crtam i pišem u cik zore, kada me ta, ona, tamo neka, pozva na mobilni da dođem tu i tu da se ispričamo o tamo nekim njivama po ravnom Banatu o tome kako taj i taj kupuje te livade za tamo nekog i prodaje ih za veliku kintu. A onda za tu kintu kupuje placeve tamo i tamo. I ja ti iz ovih stopa, malo sa ove bande, malo sa one, kopaj, kopaj, kad imam koga i šta videti. Tako ti ja sa svima ojd, ojd, ojd, i evo ispade ova ideja na slici. Ovo ja samo sa vama, da ostane među nama, između nas. Malo mi Matija pomog’o k’o Bogu.
Pomislih, šta li se može desiti onom čoveku ako onaj tamo i tamo, sazna za to? Kako onaj radi neki transfer zemlje u arima i nosi to iz Banata u Budvu, ima da ga nema. Biće belaja uskoro sigurno. Ovaj najveći u Beogradu nije valjda glup, sigurno će saznati da mu ovaj radi iza leđa i da ne javlja šta je skupio tamo i tamo po Banatu, koliko je skupio i šta je kupio tamo i tamo. On se oteo zbog toga i toga. Sigurno će veliki u BGD-u pomisliti, pa kako može mali šraf postati veliki šraf u mašini… e neće vala moći…
Reče meni onda ta žena, koju ja zovem čovek, da ima i jedan treći u priči.. Onda ovaj treći, kaže na telefon ovom velikom: „Sve iz onog panonskog mora ti se uliva u Jadran , tamo i tamo, na tom i tom mestu… Poraslo to već na 80 ari… vidiš li to?” Ovaj veliki onda popizdi, pogleda sebe u brk i kaže sebi ka samom sebi… „Ej, majstore, pa ovi su se razigrali, skrivaju ono od ovog i onog, ali i od mene… e, neće moći, ima ona i ovaj da najebu… da ne verujem ušima, da se to može desiti nama, ma nije čoveče to moguće”, pomisli ovaj. „Jes’ bogami, vidiš da je moguće. Ama velim ja sve istinsku istinu”, reče mu taj treći čovek i ponovi mu „Istinit je čovek”. Najveći odnosno, prvi čovek iz BGD-a, zapeni i glasno se zapita: „Ali kako on može sakrit’ ono, pitam se i ne verujem?”, kaže sebi u brk – „nije čoče” – „jes’ bogami” – „esi video – vidio ili čuo? Dana mi današnjeg, može li to biti istina?” Onda ovaj najveći u Beogradu, stavi kažiprst na čelo, a drugi na donju usnu i reče samom sebi: „E koja sam ja budala, ja sam čovek od svojega posla, ljudi su me tako cenili dosad, a tako mislim i odsad, dok mi ne uspeju zemlju posipat’ na obrazu… neće stati… e onda ima da ih sve polomim… gde ga sretoh, ko li mi ga nađe, što ga u Banat poslah da zemlju plodorodnu u Budvu preseljava, što mu dadoh sve to, to je za neverovati… Sad me tišti duša a u njega svaki dan gledam… Ma nije to iz njegove glave sve, ima tu još nekoga, neka velika zajebancija mi se sprema pred izbore u čaršiji”.
I tako ova priča nema kraj, al’ mora imati, moram na kafu.. Aleksandar Vučić i njegova ekipa su se razigrali, osilili i nastala je panika. Idu izbori i mora se sve to posakrivati da ovi ološi ne crtaju, pišu, pitaju… bolje je ovoga tiho ukloniti i od malog šrafa, napraviti još manjeg… Da nestane, a ovog Malog, što je sad kao veliki, negde sakriti, smestiti, što dalje.
Priča o navodnoj kupovini nekog placa tamo u dalekoj zemlji Crnoj Gori, nije toliko strašna za Vučića, koliko je opasna akcija Banaćana u Pančevu i Vršcu. Ovaj najveći zna šta se sve u Banatu kuvalo nekada dok su osmanlije arčile ravnicu. Zna on za Banatski ustanak 1594, kada su Srbi započeli ustanak protiv turske vlasti. Zna on da je centar ustanka bio oko Vršca, zna on za Teodora episkopa Vršca… Sa tim iz Banata nije se igrati… provalili su sve… zbog toga nekoga moram odrati.
