Gradonačelnica Vršca Dragana Mitrović, dva puta je pokušala da spreči opozicione odbornice da se iz hola gradske kuće obrate javnosti. Naravno, nije ona lično izašla pred legalno i legitimno izabrane predstavnice građana u lokalnom „zakonodavnom” telu, već je naložila portirima, da u ime „vlasti” udalje odbornice iz zgrade. Nije izdala ni pismeni nalog, koji bi ovi ljudi pokazali odbornicama, niti ih je udostojila odgovora na njihov dopis, kojim su najavile konferenciju za medije. Samo „uzvišeno” ćutanje i dvojica portira, koji pokušavaju da povišenim glasom i strogim držanjem objasne da odbornice mora da napuste zgradu. Pošto odbornice nisu „postupile po naređenju” jedan od njih je stao ispred odbornice Dragane Rakić i mahao rukama kako bi je ometao dok je govorila. Drugi je glasno uzvikivao parole protiv „žute bagre koja je uništila Srbiju”. U napetoj, nadrealnoj, na momente tragikomičnoj situaciji, odbornice su govorile o nasilju, koje se kao socijalna patologija involviralo u sve društvene sisteme. Ozbiljnost teme u apsurdnom diskursu predstavljali su komadić u mozaiku satkanom od besmisla, ludila i razumu neshvatljivih događanja, koji čine našu aktuelnu svakodnevicu.
Organizacija SNS, kao proizvođač i generator stanja haosa ubrzava svoj destruktivni hod. Gradonačelnica, Dragana Mitrović, kao delić tog morbidnog organizma, trudi se da aktivno učestvuje u sveopštoj destrukciji svega smislenog, razložnog, razumnog i plemenitog. Ova mlada žena, fakultetski obrazovana (nema kupljenu diplomu), pre nego što je postala član organizacije nije imala nikakav društveni angažman. Prvi put je učestvovala na izborima i odmah izabrana na vodeću funkciju u lokalnoj samoupravi. Svakako je zbog tako neočekivane pozicije osetila zahvalnost prema organizaciji, uz koju ide bespogovorna poslušnost i svakodnevno potvrđivanje lojalnosti i pripadnosti. Pripadnost autoritarnim organizacijama podrazumeva odricanje od ličnih stavova i potiranje individualnosti. Ako ih je i posedovala, Dragana Mitrović je morala da ih potisne i prihvati autoritarnost, kao vodeće stanje svesti, koja podrazumeva snishodljivost prema nadređenima i nipodaštavanje prema onima koji su u hijerarhiji njoj podređeni. Dobila je funkciju zbog članstva u organizaciji i izgubila mogućnost da slobodno, pristojno i prijateljski komunicira sa odbornicima koji ne pripadaju tom korpusu. Nije stigla da nauči da je uloga odbornika da odlučuje u ime građana, a ne u ime moćnika iz opskurne totalitarne subkulture. Dobro je naučila da njen neposredni šef, komesar Malović, visoko ceni ako neko do njegovih podanika ima samoinicijativu kada treba blatiti, opanjkavati i vređati one koji nisu sa njima, a posebno one koji su javno protiv njih. Možda je to bio motiv koji ju je pokrenuo da bez ikakvog objektivnog razloga i moguće štete po njih, odluči da se prema odbornicama ponaša bahato i necivilizovano sa pozicija umišljene moći. Možda samo učestvuje u besmislenom takmičenju sa ostalim poslušnicima, prikupljajući bodove kojima se vrednuje ko je i na koji način više lagao, podmetao, manipulisao i opanjkavao detektovane neprijatelje, jer se bliže izbori na kojima će sa sličnima sebi da se bore za funkcije i nove pozicije. Možda je otkrila da je ispunila sve poslušničke kriterijume i da zaslužuje da se otisne iz naše male varoši i zauzme neko mesto u poslaničkoj klupi ili fotelju u nekom ministarstvu.
A možda, ništa nije tako, već je jednostavno Dragana Mitrović samo slušala šta joj šef kaže. Ona i njoj slični slušaju one od kojih zavise, a mi, odbornice Grada Vršca, slušamo svoju savest i želju da se oslobodimo okupacije zločinačke SNS organizacije.
Naslovna fotografija: start013.rs
