Ko gostuje u „Utisku“, ne može u Gradskoj biblioteci

Knjigu čini izbor tekstova objavljenih u dnevnim novinama Blic u periodu od 2007. do 2019. godine.

Promocija knjige bila je dogovorena za 20. februar (četvrtak), u 18 h, u prostorijama Gradske biblioteke u Vršcu. Plakati koji najavljuju Pecino gostovanje u Vršcu blagovremeno su odštampani i zalepljeni na vidnim mestima po gradu.

Vrščani su sa nestrpljenjem iščekivali susret sa ovim „čovekom blistavog uma i velikim šmekerom” kako su ga neki opisali na društvenim mrežama.

Međutim, Peca Popović je nekoliko dana ranije, tačnije u nedelju 16. februara, gostovao u TV emisiji „Utisak nedelje” kod Olje Bećković. I kako to već biva, onaj ko gostuje u „Utisku”, vrlo brzo shvati da više nije dobrodošao u javnim institucijama, jer „Utisak” ostavlja baš duboki utisak na aktuelnu vlast.

Tako je na sam dan promocije, negde oko podneva, Vesna Zlatičanin, direktorka Gradske biblioteke u Vršcu, iz izloga Biblioteke sklonila plakat sa najavom promocije Pecine knjige Proleća u Topčideru.

Organizatoru promocije i izdavaču KOV-u je samo kratko rekla da se promocija u Biblioteci otkazuje iz „tehničkih razloga”. Tako je gostovanje u Utisku nedelje postalo „tehnički razlog”, a „tehnički razlog” je postao eufemizam za „političku (ne)podobnost”.

Doveden pred svršen čin, suočen sa činjenicom da se prostor predviđen za promociju knjige naprasno otkazuje šest sati pre zakazane promocije, KOV je bio prinuđen da promociju organizuje u vlastitom prostoru, tačnije u kancelariji, veličine dnevne sobe.

Pa ipak, možda je baš ova činjenica da je druženje sa „personom non gratom”, Petrom Pecom Popovićem, održano uprkos opstrukciji lokalnih SNS vlasti i da je u jednu kancelariju stalo četrdesetak ljudi, doprinelo tome da će ovaj susret sa „beogradskim šmekerom” Vrščani dugo pamtiti.

Inače u knjizi Proleća u Topčideru nema ama baš ničeg subverzivnog. To je jedna topla, iskrena ljudska priča o istoriji Beograda i Beograđanima, u kome se Pecina lična istorija i topografija na majstorski način prepliće sa istorijom naše prestonice. Čak i tokom same književne večeri nije bilo ni reči o aktuelnom političkom trenutku.

Na početku knjige Proleća u Topčideru kao moto stoji turska poslovica: „Beži od grada koji leži na dve vode”. Mnogi građani Srbije bi danas to preformulisali u: „Beži od zemlje u kojoj zabranjuju pisce”.

Ali, Peca Popović ne samo da nije otišao iz Beograda, niti iz Srbije, nego nije mrdno ni iz kuće u kojoj se rodio. Izabrao je da se bori za vrednosti u koje veruje, čvrsto ukorenjen u svom Topčideru, spreman da plati najvišu cenu.

Jedan od tviteraša je to lepo primetio: „Većina osoba se ljuti što ljudi nisu odvažni i ne dignu glavu. Kad dođe na njih red onda nekako zaobiđu da se isprse. Sigurnost i nezameranje kao prioritet. Petar Peca Popović je od onih drugih. Roker zauvek.”

I da, pogađate, nikakvi „tehnički razlozi” za otkazivanje promocije nisu postojali. Na svu sreću, nije bilo ni požara, ni poplave, niti nestanka struje, niti invazije Vanzemaljaca u Biblioteku. Samo jedno od već viđenih izlivanja SNS vlasti u mozak.