Na nedavno održanoj skupštini Grada Vršca odbornici su razmatrali predloženi drugi rebalans budžeta. Na visoke iznose koji će se izdvajati za kazne i penale po sudskim presudama (više od 34 miliona) reagovala je odbornica i potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić. Javno je iznela prećutkivani problem nastao zbog nezakonito obustavljanih novčanih sredstava penzionerima za samodoprinos. Više stotina penzionera je zbog toga tužilo grad i nekima je po važećim sudskim presudama isplaćen obustavljeni iznos sa pripadajućim kamatama. Odbornica se zapitala kako će budžetski korisnici funkcionisati kada na naplatu stignu i potraživanja ostalih penzionera, čije tužbe još nisu razmatrane na sudu. Tom prilikom je navela da je jedan od odbornika SNS-a, dr Predrag Mijatović, takođe tužio grad za sredstva koja su mu oduzimana na ime samodoprinosa. Pomenuti odbornik je burno reagovao, nazivajući Draganu Rakić licemerom jer je on, navodno, od tužbe odustao, a i da nije odustao nameravao je da taj novac pokloni u dobrotvorne svrhe.
Iste večeri dr Predrag Mijatović je gostovao na lokalnoj televiziji „Lav”, gde je sa vlasnikom i voditeljem Ivanom Babićem razgovarao o događaju na skupštini. Opšti utisak je bio groteskan. Dva vremešna muškarca, jedan penzionisani lekar ginekolog i jedan uslovni novinar ogovarali su jednu ženu. Neprincipijelno, bezočno, ružno i nedolično govorili su o Dragani Rakić, koja, naravno, nije bila u studiju, a voditelj emisije se nije potrudio ni da prikaže prilog sa diskusijom pomenute odbornice. Osnovni novinarski kodeks podrazumeva da se uz izjavu u kojoj se nečiji postupci kvalifikuju, objavi i izjava osobe o kojoj se govori. Tog pravila odavno nema u našim medijima. Ima samo ogovaranja, kao neformalnog oblika komunikacije sa antisocijalnim motivima čija je namera da se atakuje na ugled ličnosti koja je na meti ogovarača. Tako je vlasnik televizije „Lav” pristao da poništi profesionalnu čast i sa odbornikom koji je zaboravio na dostojanstvo, krene u ogovaranje odbornice. U „vršačkom slučaju” cilj ovakve primitivne komunikacije je belodano jasan. Lokalna televizija je u službi lokalnih vlastodržaca koji joj udeljuju neka sitna sredstva iz budžeta i zauzvrat očekuju da im njen vlasnik omogući da ogovaraju one koji ih ne slušaju i ne ćute. Odbornik Mijatović je naručio partiju ogovaranja, jer je želeo da se pred svojima opravda zbog navodne tužbe koju je podneo protiv grada.
U našoj maloj varoši sa statusom grada sve se zna. Zna se ko je odbornica Rakić i odbornik Mijatović. Zna se da je odluka kojom je penzionerima nezakonito oduziman novac doneta u vreme kada su čelni ljudi u gradu bili sadašnji članovi SNS-a: šef odborničke grupe Čedomir Živković i odbornik Jovica Zarkula. Ovo, kao i druga medijska ogovaranja služe da se permanentno održava stanje napetosti među građanima iz koga se rađaju osećanja besa i mržnje. Ova osećanja visokog energetskog naboja blokiraju racionalnu spoznaju i logično povezivanje činjenica, koje su neophodne za objektivnu percepciju. Bez nje ponuđena virtuelna realnost biva prihvaćena kao prava, čime se otvaraju vrata svakojakim manipulacijama i lažima koje su postale naša svakodnevica. Svi mediji koji umesto objektivnih informacija građanima podmeću ogovaranja, prostakluke i ksenofobiju, direktno učestvuju u zločinačkom pohodu na uništavanje istine, pravde, morala i ljudskog dostojanstva.
Usne vrele višnje
S albuma, Balegari ne veruju sreći,1990., Branimir Džoni Štulić
https://www.youtube.com/watch?v=Qudotq4Zi1I
telefonski razgovor, 21.11. 2018.