Najpoznatije književno delo Milana Kundere „Nepodnošljiva lakoća postojanja”, objavljeno 1984. a zabranjeno 1989. godine, opisuje živote intelektualaca i umetnika u češkom društvu tokom komunističke ere, Praško proleće i ulazak sovjetskih trupa u zemlju… Likovi su Tomaš, uspešni hirurg, Sabina, slobodni umetnik, Franc, profesor itd… osnovne teme romana su težina i lakoća života u Pragu pod vlašću Rusa…
Analogija sa Ivanom Grujinom, danas potpredsednikom ili zamenikom gradonačelnice SO Vršac, možda je besmislena, ali naslov romana Kundere je neodoljivo upotrebljiv za opis vrtoglave karijere ovog „čoveka iz senke u SNS-u”. Priča se mora skratiti i pojednostaviti, pre svega da bi se shvatila dramatičnost lakoće uspeha u politici.
Zamislimo scenarij u kojem je Grujin junak romana. On je nekada bio običan policajac u malom mestu, šarmantan, mlad, zgodan, umiforma mu je sjajno stajala, gotovo neodoljiv i kao tako policijski našminkan, spreman za veliku karijeru, mogao je biti i načelnik Mupa, ili najmanje, komandir neke policijske stanice. Ali, život u Srbiji je uvek neizvestan, Grujin u vrtlogu tog života, verovatno oduševljen lakoćom života u uniformi, odlučuje da se sa svojim bratom malo bavi nabavkom deficitarne robe, počinje da švercuje kafu u vreme sankcija u Srbiji… Radnja nekog budućeg romana se odvija u dramatičnoj akciji vatanja dva brata kako u pandurskom automobilu švercuju vreće kafe, sa njima u društvu je još jedan policajac… sledeća scena je izbacivanje Grujina iz Policije na ulicu. Moć se gubi i jedan mlad , zgodan čovek nastavlja da živi u duhu vremena koje sledi…
Radnja romana se završava tako što na vlast dolaze oprani nacionalisti koji se nekom alhemijom prebacuju na stranu evropejaca, i poput Grujina, švercuju se u sasvim novu epohu, punu optimizma i vizija. Osnivaju stranku SNS, a njen neprikosnoveni vođa Aleksandar Vučić, neka vrsta hibrida sastavljenog od Musolinija, Šešelja i sebe samog, nastavlja da vlada… SNS pobeđuje na svakom kvadratnom centimetru Srbije i tu počinje ponovo uspon Grujina. On, nakon sumnjivog gašenja košarkaškog kluba, staje na taj kvadratni centimetar moći koje mu SNS poklanja i na tom centimetru vlasti, danas Ivan Grujin upravlja gradom sa nekoliko mobilnih telefona, on je dispečer tračeva, kombinacija, muvanja, između njegovog poverenika Malovića i svih ovih u lokalnoj vlasti stoji na isti način, prav, moćan, zgodan kao nekada u selima oko Vršca, ali danas bez uniforme, nakrivljene kape, pendreka… naoružan je samo mobilnim telefonima, kao nekad motorolama.
Nepodnošljiva lakoća pranja svoje prošlosti, u kojoj je mala sitna ekonomija šverca kafe, postala alhemijski postupak Grujina koji je postao sastavni materijal današnje lokalne vlasti u Vršcu. Dovoljno je ući u SNS i prošlost, ma kakva ona bila, biva odnešena, nema je nigde, kultura sećanja je izbrisana… Od takvog ljudskog materijala je sastavljena današnja vlast u Vršcu, od takvih ljudi se danas gradom šeta samo jednom stranom ulice, druga strana ulica grada je za ove moćne… Vršac je grad sa jednosmernim ulicama… to bi bio kratki sinopsis scenarija za roman NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA NAPREDOVANJA.
