Stara tema pitanje decentralizacije Srbije, ponovo je aktuelna. Međutim, za razliku od prethodnih vlasti koje su ekonomskim iscrpljivanjem malih gradova izvan Beograda, pustošile gradske budžete, ostavljajući im male procente od gradskih prihoda, današnja SNS vlast usavršila je nove metode konačne feudalizacije i pokoravanja malih gradova. U svakom gradu postavljen je po jedan čovek, sumnjive prošlosti, obično draftovan iz mizernih krugova društva, sa misterioznom biografijom, obično grub i ohol, ponekad naoružan, pretećeg fizičkog izgleda. Vršac je dobio svog namesnika „odgore”, predstavnika SNS vlasti, koji ima zadatak da implementira strategiju političkog kanibalizma, odnosno, da „pojede“ sve što se nađe na putu konačne feudalizacije gradova Srbije. Svi lokalni izbori su dekorativna štafaža, dekoracija demokratije, gde izborni rezultat kasnije uvek bude prekomponovan sve dok se većina ne namakne u lokalnoj skupštini. Takav proces u Vršcu je okončan i SNS je pojeo celu grupu građana „Vršačka regija – evropska regija” i tako napravio stabilnu većinu u parlamentu. Dakle, SNS je formirao svoj meni i svako ko pokuša da aktivira vlastiti mozak, biva pojeden od strane poverenika iz centrale SNS-a. Svi su u tanjiru, svako je ukusan.
Pripremanje predjela, postavljanje stola počinje odstranjivanjem i ućutkivanjem svih onih nepodobnih i kritički opredeljenih prema vlasti. Oni nisu za jelo. Paradoks tog kanibalizma je u tome što se više ne jedu ovi opozicioni ljudi, njih je ionako malo, oni su otrovni, ne može se SNS od njih najesti. Vladajuća stranka sada jede svoje članove. Takav ritual je u Vršcu svakodnevica, ovde se „ručak za Pilata“ obavlja uz pagansko prinošenje nekog odabranog člana kao žrtve. Taj član se priprema da ugrize SNS vlasti doživljava kao zadovoljstvo davanja svoga političkog tela, kao čin olakšanja. Moćnik iz Beograda dolazi dva-tri puta nedeljno na gozbu, pre toga mu meni pripremi lokalni kuvar, ili BOT, u Vršcu je to Aleksandar Čupić (glavni i odgovorni urednik elektronskog portala koji se finansira milionima dinara iz budžeta svih južnobanatskih gradova) i njegov verni botovac Neša Jelić. Članovi SNS-a se okupljaju po svojim mesnim zajednicama, „gladni mesa“ i učestvuju u pripremi obroka. Ovih meseci Pilat je odlučio da napravi veliku gozbu – odlučio je da „proždere“ gradonačelnicu Vršca. Zašto baš nju kada ima mnogo obilnije hrane, deblje, podgojene u prethodnim mandatima, za sada je misterija, ali iz krugova SNS-a saznajemo da je Dragana Mitrović odigrala svoju rolu kao gradonačelnica i da je vreme žrtvovanja. Ona se mora pojesti. S obzirom na to da se od nje može dobiti samo mala količina obroka i to lošeg ukusa, namesniku neće biti teško da tako malu količinu obroka brzo svari i naruči materijal za novu gozbu.
Ovaj politički kanibalizam, za razliku od pravog ljudožderstva je alegorija, međutim, ontološki gledano, to je sasvim isti poremećaj antropofagije, odnosno, ljudožderstva člana vlastitog plemena. Pilat zna da se kanibalizam kod ljudskih zajednica pojavljuje kroz celu istoriju, a uvek je tema GLAD. Ovde je politička glad tolika da se SNS mora svakodnevno hraniti, kao neki ogromni reptil, predator. Ovaj kanibalizam ima i svoje religiozno uporište, sve se to radi zarad velikog BOGA AV, ali suština ovog ždranja svojih ljudi je u „dilu“ žrtve i žderonje, gde se primenjivanje endokanibalizma, konzumacija „mesa“ vlastite zajednice čini u svrhu „stapanja sa njihovim duhovima“.
Gradonačelnica Dragana Mitrović dobro je upoznata sa ovim SNS običajem, te je u poslednjim mesecima svoje komične vladavine Vršcem skinula kilažu, svesna sopstvenog čina žrtvovanja i napravila spisak novih kandidata za gradonačelnika. Ko će biti sledeći gradonačelnik Vršca, za sada je tajna, namerno skuvana, sve zarad proizvodnje adrenalina kod SNS članova među kojima ih ima na stotine koji baš sebe vide kao budućeg gradonačelnika.
I u tome je ta tajna vladanja Srpske napredne stranke: pristajanje na žrtvovanje svog političkog bića i ljudskog integriteta u ime jedne nove feudalne kaste koja ima nameru da ždere vlastite građane, sve dotle dok ne pojede sebe samu. Mi iz opozicije samo malo dosoljavamo, popravljamo im ukus. Prijatno!
