Opozicione odbornice izbačene iz zgrade Gradske uprave Vršca

Biljana Jeličić i potpisnica ovih redova, opozicione odbornice Skupštine Grada Vršca, planirale smo da 19. novembra, kao i prethodne dve nedelje, održimo konferenciju za medije u holu Gradske kuće u Vršcu. Sa ostalim opozicionim odbornicima bojkotujemo rad Skupštine zbog suspendovanih demokratskih principa i terora koji sprovode odbornici vladajuće partije. Pošto svi lokalni mediji odbijaju da izveštavaju o radu opozicije, iako su uvek uredno pozivani, odbornice se građanima obraćaju preko društvenih mreža, obaveštavajući ih o odlukama koje donosi sadašnja jednopartijska skupština. Na planiranom obraćanju trebalo je da građani saznaju da im se sprema poskupljenje gasa od 10 odsto. Uz ovu informaciju trebalo je da građani saznaju da lokalni vlastodršci planiraju da jedan od gradskih trgova, na kome se do pre tri godine nalazila zelena pijaca, pretvore u građevinsku zonu.

Na samom početku konferencije, tek što smo se obratile građanima, prišao nam je skupštinski portir Budiša Munćan i nadmeno saopštio da su zabranjeni protesti u Gradskoj kući. Kao mitski Kerber, sadašnji čuvar i branilac Gradske kuće od legalno i legitimno izabranih predstavnica građana, naglasio je odlučno „da se danas protesti neće održati”. Uzalud su odbornice i nekolicina prisutnih građana pokušavali da objasne agilnom čuvaru da niko ne protestuje, da kao odbornice imamo pravo da se obratimo građanima i da smo o tome pre tri nedelje obavestile načelnika uprave. Uporno im je ponavljao da „protesta neće biti” i da on, šta bi drugo, „samo radi svoj posao”. Kako bi prekinule takvu sramnu i ponižavajuću situaciju, izašle smo sa građanima ispred zgrade i konferenciju za medije održale na ulici, ispred Gradske kuće, uprkos jakoj košavi koja je sprečavala da se reči jasno čuju.

Slike iz Vršca su slike današnje Srbije, u kojoj se u 21. veku nesmetano krše ljudska prava, ukida dijalog, gaze parlamentarni principi i pravo na slobodno izražavanje mišljenja. Disonantne poruke da Srbija ima svoja pravila koja ne korespondiraju sa demokratski uređenim društvima potvrđuju se svakodnevno iz svih delova zemlje. Iz provincijalnog mraka iskaču Budiše širom Srbije, da kažu i pokažu kako oni koji im naređuju mogu da zabrane građanima da se okupljaju u svojoj gradskoj kući i na tom mestu razgovaraju sa svojim izabranim predstavnicima u lokalnoj samoupravi. Budiše su personifikacija društvenog taloga koji je isplivao na površinu, proglasio se elitom i okupirao institucije, poništavajući sve socijalne tekovine do kojih je čovečanstvo mukotrpno došlo. Svi bahati, primitivni, bez znanja, časti i morala, ušli su u gradske kuće, da bi onima koji se od njih razlikuju mogli da podviknu: „Ne može, ja odlučujem!”

Vršački Budiša Munćan je dobio nalog da spreči obraćanje odbornica javnosti, ne pitajući se zbog čega i po kom pravilu i zakonu, kao što se ni oni koji su mu naložili kako da postupi nisu pitali. Oni izvršavaju naređenja i to je zastrašujuće i poražavajuće. Njihovi nalogodavci mogu, shodno mentalnoj patologiji koja ih krasi, da izdaju svakakve naloge. Od paljenja kuće radoznalom novinaru, rušenja objekata pod velom noći, prebijanja studenata i ubistava političkog protivnika – sve je moguće i sve je dozvoljeno.

Oni koji upravljaju Budišom Munćanom u Vršcu zanemarili su činjenicu da se poslanici koji bojkotuju republičku skupštinu nesmetano obraćaju javnosti iz hola zgrade te institucije. Na osnovu toga možemo da izvedemo još jedan zastrašujući zaključak: vrhovni nalogodavac je dao prećutnu saglasnost svojim podređenima da u svojim okruzima (nahijama) sprovode sopstvene zakone. Stiglo se do granice odakle je otpor neminovnost i obaveza.