Pre nedelju dana Marinika Tepić, poslanica Nove stranke, u delu sednice posvećene poslaničkim pitanjima upitala je ministra policije Nebojšu Stefanovića šta je preduzeo povodom toga što je politički komesar SNS Branko Malović šamarao gradonačelnicu Vršca. Tom prilikom Marinika Tepić je pomenula da je Malović to isto učinio i sa njenim kolegom Željkom Sušecom, narodnim poslanikom iz Pančeva.
Priča o šamaranju Dragane Mitrović, gradonačelnice Vršca, protutnjala je vršačkim atarom i prošlog četvrtka stigla čak i do Narodne skupštine Srbije. Zli jezici kažu da je do tih šamara u kabinetu gradonačelnice došlo u jeku sukoba između privrednika Rodoljuba Draškovića i lokalne vlasti. Čitajući vesti koje fabrikuju stranačka glasila SNS-a, saznali smo da je Rodoljub Drašković, vlasnik „Swissliona”, a odskora i novi vlasnik „Vršačkih vinograda”, počeo da zida kapitalni poslovni objekat bez građevinske dozvole, a s obzirom na to da „od kada je Srpska napredna stranka na vlasti – mora da se radi po zakonu”, sukob je bio neizbežan. Vrhunac ove lokalne melodrame desio se 23. oktobra kada je Grad Vršac podneo krivičnu prijavu protiv odgovornih lica za divlju gradnju, pa je nelegalno gradilište privremeno zatvoreno. U tim odsutnim trenucima dok se rešavalo „da l’ rušiti ili ne rušiti” kreću glasine o vršačkim šamarima: Maloviću, navodno, nije bilo dosta samo da zatvori Draškovićevo gradilište, nego je tražio da se objekat i sruši, a gradonačelnica se tome, kažu, usprotivila. Po svedočenju članova SNS-a, ljubitelja pozorišta, ova antologijska scena šamaranja u kojoj imamo čoveka dvometraša nasuprot krhke mlade žene od jedva metar i šezdesetak centimetara izgledala je ovako: prvo je Šef sa obe ruke pažljivo skinuo gradonačelnici naočare, a onda ju je levom i desnom rukom, nimalo nežno, šamarao. Šljas! Šljas! I tako krhka gradonačelnica postade junakinja koja je između carstva Malovićevog i carstva Draškovićevog ipak izabrala ovo drugo, jer lakše se preživi nekoliko šamara nego rušenje firme u kojima ti radi veliki broj sugrađana.
Čitajući tekstove na lokalnom SNS portalu koji je tokom dva meseca iz petnih žila vodio borbu protiv Draškovićeve divlje gradnje i sve samo zbog toga što je SNS veliki poštovalac zakona i procedura, a naročito Zakona o planiranju i izgradnji, saznali smo da je „Drašković, koji je poznat po nelegalnoj gradnji, kojom se svojevremeno i hvalio, naložio onima koje debelo plaća da otklone nedostatke”. Kome je tačno Drašković platio i koliko da bi mogao da nastavi sa gradnjom vinskog podruma, to nije rečeno u tekstu, pa mi to ne znamo, ali znamo da je 30. oktobra dobio građevinsku dozvolu i nastavio bez problema da zida tamo gde je nakratko stao. O tome nas je lično informisala rumena gradonačelnica i podsetila kako je Vršac mesto sa odličnom poslovnom klimom.
Nekako baš tih dana, između šamaranja gradonačelnice i Draškovićevog konačnog dobijanja građevinske dozvole, Vrščane je obradovala vest da je Branko Malović zvani Šef, inače bivši vozač u Ministarstvu rudarstva, a sada koordinator SNS za južni Banat i Podunavlje, „jedan od najboljih, ako ne i najbolji koordinator Izvršnog odbora Srpske napredne stranke u Srbiji”. „On je pokazao to na mnogo primera, dobijao je teške zadatke i pokazao da ume da organizuje i da je dobar saradnik svakome ko vodi teritorijalnu organizaciju stranke”, to je s ponosom rekao 26. oktobra Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS, tokom svoje posete južnom Banatu.
Pretpostavljamo da ovo mišljenje dele i vršačka gradonačelnica i narodni poslanik iz Pančeva, jer šamaranje po južnom Banatu do danas niko nije demantovao, a i što bi kad od šamaranja svi imaju koristi – i počinilac i žrtve?! Šef je promovisan u jednog od najboljih koordinatora, a narodni poslanik i gradonačelnica su i dalje na svojim funkcijama, imaju sitne privilegije i primaju platu, što je najvažnije.
Jer šta bi danas bila Dragana Mitrović da se prošle godine nije prihvatila funkcije gradonačelnice? Bila bi samo jedna od 6.000 nezaposlenih Vrščanki i Vrščana na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Zbog toga gradonačelnica ne može da bude zlopamtilo – ona je već oprostila šamare, ukoliko ih je bilo. Ovih dana možete je videti na Novom Beogradu kako na štandovima SNS-a radi kampanju za beogradske izbore istovremeno dokazujući da je baš njen Šef jedan od najboljih političkih komesara.
Ipak je kroz život lakše koračati kao išamarana gradonačelnica nego kao nezaposlena pravnica.
