Od maja 2016. godine, kada sam izabrana za odbornicu Demokratske stranke u Skupštini grada Vršca, pa do danas na mene neprestano vrše najrazličitiji pritisci kako bih odustala od opozicionog političkog delovanja. Ti pritisci se vrše na različite načine: preko pretnji i zastrašivanja koja mi Srpska napredna stranka koja je na vlasti u Srbiji šalje preko određenih ljudi, preko medija koji vode prljavu medijsku kampanju protiv mene, na sednicama Skupštine grada Vršca kada me javno predsednik Skupštine Nenad Baroš (SNS) vređa i preti otkazom, na radnom mestu gde sam izložena mobingu, kao i preko podizanja neosnovanih tužbi.
U periodu između završenih lokalnih izbora (24. aprila 2016), a pre nego što će se održati prva konstitutivna sednica Skupštine grada Vršca (16. maja 2016), pozvana sam na sastanak sa Ivanom Grujinom, koji će 16. maja 2016. biti imenovan za savetnika gradonačelnika Grada Vršca. Ivan Grujin mi je rekao da je on jako dobar prijatelj sa Brankom Malovićem, visokim funkcionerom SNS, da Branko Malović i on imaju o meni najlepše mišljenje, da smatraju da sam jedna veoma pametna i sposobna žena koja može puno toga dobrog da uradi za svoj grad, da Srpska napredna stranka nema u svojim redovima tako sposobne ljude, a pogotovo žene, da je kod njih „sve šljam” i da mi zbog toga Branko Malović nudi da biram neku od najviših javnih funkcija u gradu Vršcu. Grujin je doslovno rekao: „Možeš da biraš šta želiš, jedino ne možeš da budeš gradonačelnica”. Zahvalila sam na komplimentima i ljubazno odbila njihovu ponudu, rekavši da sam članica Demokratske stranke i da nemam nameru da menjam politički dres, da u životu imam sve što mi je potrebno i da mi od SNS ne treba ništa. Ovaj razgovor je vođen u prisustvu treće osobe, zajedničkog poznanika Ivana Grujina i mene, čiji identitet ne želim da otkrivam, jer bi to ugrozilo bezbednost tog čoveka.
Nakon ovog sastanka i mog odbijanja bilo kakve saradnje sa SNS-om, nekoliko mojih poznanika koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci, prenose mi informacije „da Branko Malović radi o glavi meni i mom suprugu”, da se „neće smiriti dok nas ne uništi”. Na moje pitanje da li „uništenje” znači gubitak posla ili gubitak života nisu znali da mi precizno odgovore. Od jednog člana Srpske napredne stranke čak sam dobila dobronamerno upozorenje da odustanem od bavljenja politikom, jer oni imaju saznanja su neki članovi SNS jednom čoveku u Vršcu koji nije želeo da se učlani u SNS pretili sa: „Ti imaš dete – mi imamo gepek”, pa oni smatraju da to isto može i meni da se desi. Povodom ovih pretnji 13. aprila 2018. u Beogradu sam održala konferenciju za medije i javno progovorila o pretnjama kojima sam već dve godine izložena od strane aktuelnog režima u Srbiji.
S obzirom na to da sam nakon svega još intezivnije nastavila sa opozicionim političkim delovanjem, kao odbornica u skupštini Grada Vršca koja javno kritikuje loše odluke koje donosi lokalna vlast i kao novinarka koja piše kritičke tekstove, pritisci upereni na mene su se pojačali. Informativni portal eVrsac koji je pod direktnom kontrolom SNS-a, kreće u medijski linč i obračun sa mnom i objavljuje nekoliko tekstova punih uvreda, laži, mizoginije, seksizma i diskriminacije po raznim osnovama, sve sa ciljem da me zastraše i diskredituju po svim osnovama, i kao političarku, i kao profesionalca (ja sam bibliotekarka zaposlena u Gradskoj biblioteci u Vršcu), i kao suprugu i majku. Čak je i moj suprug Goran Rakić koji nije javna ličnost i ne bavi se politikom, bio u nekoliko navrata meta ovog informativnog portala i njegovog tabloidnog izveštavanja. Tekstovi su i dalje dostupni na sajtu eVrsac. Povodom ovih diskriminatorskih i uvredljivih tekstova, obratila sam se Brankici Janković, poverenici za rodnu ravnopravnost. U postupku koji je pokrenut po pritužbi protiv informativnog portala eVrsac poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje koje je objavljeno 4. juna 2018. godine na zvaničnom sajtu poverenika za ravnopravnost a u kome je iznet stav poverenice da je „portal evrsac.rs diskriminisao Draganu Rakić”. Poverenica je istakla da je „ovim tekstovima, informativni portal evrsac.rs izneo ideje i stavove koji su uznemiravajući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo Dragane Rakić samo zbog toga što je žena. Na ovaj način je stvoreno ponižavajuće i uvredljivo okruženje, čime su prekršene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Kako glavni i odgovorni urednik informativnog portala evrsac.rs. nije postupio po preporuci ni nakon opomene, u zakonskom roku od 30 dana, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, o tome obaveštava javnost.”
Informativni portal evršac.rs koji se direktno finansira iz budžeta svih gradova i opština južnog Banata i posle ovog mišljenja poverenice za ravnopravnost nastavio je sa objavljivanjem uvredljivih tekstova na moj račun.
Zbog svog političkog aktivizma, ja sam i na svom radnom mestu izložena mobingu v. d. direktora Gradske biblioteke Vesne Zlatičanin, članice SNS. Dana 26. avgusta 2017. službeno sam bila prisutna na koktelu u vinskom podrumu „Nedin” u Gudurici povodom otvaranja turističke manifestacije „Zlatna gudurička jesen”. Na koktelu sam bila pozvana u svojstvu bibliotekarke Gradske biblioteke u Vršcu, zajedno sa svojim kolegom Tamaš Fodorom i v. d. direktorkom Vesnom Zlatičanin. U jednom trenutku, na početku koktela Vesna Zlatičanin mi je prišla i rekla: „Imamo problem. Ti Dragana moraš da napustiš koktel, jer gradonačelnica Vršca neće da uđe dok ti ne izađeš iz prostorije”. Vesna Zlatičanin je insistirala da ja izađem iz podruma i da napustim selo Guduricu tj. da se sama vratim za Vršac. Ovaj razgovor je vođen u prisustvu svedoka, mog kolege bibliotekara Tamaša Fodora. Nakon četiri dana od ovog događaja, ja sam smenjena sa mesta bibliotekara Zavičajnog odeljenja i raspoređena na drugo radno mesto. Zbog nezakonitog premeštaja na drugo radno mesto tužila sam Biblioteku i trenutno vodim sudski spor pred Osnovnim sudom u Vršcu.
Na sednicama Skupštine grada Vršca, u čijem radu učestvujem kao odbornica, veoma često sam izložena najprizemnijim uvredama koje dolaze od SNS odbornika, a u najvećoj meri od Nenada Baroša, predsednika Skupštine Grada Vršca. Govor mržnje, pretnji i omalovažavanja kojima sam konstantno izložena doživeo je kulminaciju na 9. sednici Skupštine grada Vršca koja je održana 20. decembra 2017. Tada je Nenad Baroš, javno za skupštinskom govornicom priznao da aktivisti SNS prate moje ponašanje i kretanje kako u toku radnog vremena, tako i van radnog vremena. Baroš je tom prilikom rekao da se prati s kojim se ljudima sastajem i ko mi pomaže da se pripremim za diskusije na sednicama Skupštine. Takođe je javno priznao da se prati moja aktivnost na društvenim mrežama i da Srpska napredna stranka o svemu ovome ima podebeli dosije. Takođe se u više navrata direktno obratio v. d. direktorki Gradske biblioteke Vesni Zlatičanin koja je bila prisutna na sednici i tražio od nje da mi da otkaz ugovora o radu. Ovaj govor Nenada Baroša za skupštinskom govornicom, dostupan je u vidu stenogramskih beležaka i video-snimka koji se nalaze u arhivi Skupštine Grada Vršca. Veoma sličan govor, pun laži, uvreda i zastrašivanja, predsednik Skupštine Nenad Baroš je imao i na narednoj, 10. sednici Skupštine grada Vršca održanoj 30. januara 2018. godine, o čemu takođe postoji stenogramski zapis i video-snimak koji se čuva u arhivi Skupštine grada Vršca.
Najnoviji vid pritiska kojim sam izložena jeste podizanje tužbe protiv mene Branka Malovića. Naime, Branko Malović, „koordinator Srpske napredne stranke i ugledan poslovni čovek” kako sam sebe naziva u pomenutoj tužbi, smatra da sam ga u tekstu „Šta premijerka radi sa šefom SNS jurišnika?” objavljenog u dnevnom listu Danas 25. septembra 2018. godine, uvredila jer sam ga nazvala „novobeogradskim kafedžijom” i „bivšim vozačem u Ministarstvu”. Smatram da je tužba neosnovana i da nema ničeg uvredljivog nazvati nekoga „kafedžijom” (Branko Malović je vlasnik kafića „Domino” na Novom Beogradu) i „vozačem”. Tužba je podneta 11. oktobra 2018, sudski spor se vodi pred Osnovnim sudom u Vršcu, a tužilac Branko Malović na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda traži 500.000 dinara. Smatram da je cilj podizanje ovakve neosnovane tužbe samo još jedan od vidova pritisaka kojima sam izložena, a sve zbog toga što nisam pristala da postanem članica Srpske napredne stranke i što javno iznosim svoje političke stavove koji se razlikuju od stavova aktuelne vlasti u Srbiji.
Naslovna fotografija: KK Radnički
TUMBSTONE (1993, USA) – western drama
Biografska priča o braći Erp, prijateljstvu, porodici, ljubavi, ali i odluci lokalnog stanovništva da se suprotstavi nasilnicima i secikesama (u fimu, kauboji) koja je krunisana čuvenim obračunom kod OK korala u gradiću Tumbston u Arizoni, 26. oktobra 1881. godine.
Po scenariju Kevina Džara (Kevin Jarre), fim je režirao Džordž Kosmatos (George Cosmatos), a muziku potpisuje Brus Broton (Bruce Broughton)
Igraju Kurt Russell, Sam Elliott, Bill Paxton kao Wyatt, Virgil i Morgan Earp, Val Kilmer kao Doc Holliday, i za ovu ulogu nominovan za nagradu Oskar, Powers Boothe i Michael Biehn kao Curly Bill Brocius and Johnny Ringo, Stephen Lang i Tomas Church kao Ike and Billy Clenton, te Dana Delany (Dejna Dilejni) kao Josephine Josie Marcus.
Doc Holliday & Johnny Ringo (posveta ocu)
https://www.youtube.com/watch?v=trgKeCFmi3M
Doc Holliday & Johnny Ringo – I’m your huckleberry *
* Huckleberry was commonly used in the 1800′s in conjunction with persimmon as a small unit of measure. I’m a huckleberry over your persimmon meant, I’m just a bit better than you.
In life, I’m your huckleberry means I’m the man you’re looking for.
(The Historical Dictionary of American Slang)
https://www.youtube.com/watch?v=R8OWNspU_yE
Gunfight at the O.K. Corral (October 26, 1881)
https://www.youtube.com/watch?v=eIpVWTZYWr8
Shame On The Moon (1982) – Dana Delany kao Josie and Kurt Russell kao Wyatt Earp
Cover song by Bob Seger (Bob Sidžer) and The Silver Bullets Band, album The Distance
Original song written by Rodney Crowell, 1981.