Prva stvar koju je novopostavljena „v. d.” direktorka Gradske biblioteke u Vršcu zatražila od svojih radnika bilo je da izbrišu adresu regionalne Televizije Banat sa svojih imejling lista, pritom jasno stavljajući do znanja svakom bibliotekaru ponaosob da je ubuduće najstrože zabranjena bilo kakva saradnja sa ovom „ozloglašenom” televizijom. Usput je zapretila čak i otkazom kako bi i najtvrdoglavijem bibliotekaru izbila iz glave ideju da pozove ekipu TV Banata na neko književno veče, ili na bilo koji drugi kulturni događaj koji se organizuje u biblioteci. Na opasku jedne bibliotekarke da je takav zahtev u suprotnosti sa Ustavom i Zakonom o javnom informisanju i medijima i da to u krajnjem slučaju nije korektno prema dotičnoj televiziji koja je do juče bila najverniji medijski partner biblioteke, „v. d.” direktorka je samo slegla ramenima i rekla: „Tako je stiglo odgore!”.
Vršački bibliotekari uopšte nisu bili iznenađeni ovim, u najmanju ruku, čudnim zahtevom da se jedna ozbiljna medijska kuća bojkotuje. Pre Gradske biblioteke to su već uradila sva javna vršačka preduzeća i gradske institucije, kao i mnogobrojni sportski klubovi i razna udruženja građana čiji se rad finansira iz gradskog budžeta. Jednom rečju, „odgore” je stigla zabrana saradnje sa Televizijom Banat svima koji na bilo koji način zavise od dobre volje lokalnih vlasti. Vrhunac ovog bojkota desio se 11. septembra ove godine kada je ekipi TV Banata zabranjen ulazak u zgradu Grada Vršca i izveštavanje sa skupštinskog zasedanja. Od tada su vrata gradske kuće potpuno zatvorena za kamere Televizije Banat.
Čime je to Televizija Banat tako jako razljutila lokalnu vlast u Vršcu, pa osim sveopšteg bojkota nisu dobili ni dinara iz gradskog budžeta predviđenog za sufinansiranje programa i projekata iz oblasti javnog informisanja? Najverovatnije da je „tako stiglo odgore”, jer kako bi onda dva elektronska portala, od kojih jedan postoji manje od godinu dana i pritom nije iz Vršca, dobili 12 miliona dinara budžetskih para?
Da je rečenica „Tako je stiglo odgore” univerzalni odgovor na sva pitanja radoznalih Vrščana, postalo je jasno još prošle godine, tačnije 30. novembra, kada je tadašnji premijer Srbije došao u posetu jednoj privatnoj vršačkoj fabrici. Tog prepodneva svi načelnici Gradske uprave se se razmileli po kancelarijama obilazeći sve zaposlene i toplo im preporučujući da je za njihovo dobro bolje da tog dana umesto na svojim radnim mestima budu ispred dotične fabrike, jer je, pogađate – tako stiglo odgore. Zaposleni se nisu dugo premišljali. Rečenica „Tako je stiglo odgore” imala je momentalno dejstvo i bila je dovoljna da skoro svi od 157 zaposlenih u Gradskoj upravi Grada Vršca poslušno izađu iz svojih toplih kancelarija, uđu u autobuse i odvezu se do fabričke kapije. Naredna tri sata, opštinari kojima su se pridružili i zaposleni iz drugih javnih preduzeća i institucija, cupkali su i smrzavali se na vetrometini, strpljivo čekajući da im se ukaže lik premijera koji se baš tih dana kleo da se neće kandidovati za predsednika.
Rečenica „Tako je stiglo odgore” radi svoj posao i kada su u pitanju mnogo čvršći i žilaviji momci nego što su to vršački bibliotekari ili opštinski činovnici. Tako je, na primer, prošle godine po želji onih „odgore” skrojena nova uprava FK Vršca i to baš po meri SNS vlasti. Kao rezultat te napredne promene, ove jeseni, po prvi put u novijoj istoriji kluba koji traje već 104 godine, nijedna selekcija nije istrčala na teren.
Vrščani su veoma razumni ljudi i kad im neko lepo i jasno kaže „Tako je stiglo odgore” oni pognu glavu čak i pred nižim od sebe i ne pitaju previše. Ćute i vezuju konja tamo gde im gazda kaže. Pa neće valjda ponovo da se bune, kao onomad 1594. godine kada je vršački episkop Teodor Nestorović podigao Banatski ustanak, pa sa barjacima na kojima se viorio lik Svetog Save udario na Turke?! Turci su u krvi ugušili ovaj ustanak, vršačkog episkopa živog odrali i još pride kao čin odmazde spalili mošti Svetog Save na Vračaru. Možda zbog toga danas većini nije do junačkih dela.
Vekovno iskustvo naučilo je Vrščane da svaka košava bez obzira koliko snažna i hladna bila kad-tad mora stati. Zato pričekaj da se stvar sama od sebe reši, ili da se neko drugi izbori za tvoja prava. Ipak, izgleda da se tu i tamo nađe po neki novi hajduk koji bi uprkos zdravom razumu ponovo da diže ustanke i nosi barjake, i to po istoj ceni kao episkop Teodor Nestorović. Takvi nikako da pristanu na realnost da živimo u zemlji gde nisu svi jednaki i gde su pojedinci jači od institucija, zakona i ustava. Ti novi buntovnici čak smatraju da rečenica „Tako je stiglo odgore” govori o našem sve dubljem potonuću u besmislenu svakodnevicu i gubitak onog jedinog što nam je preostalo – ljudskog i profesionalnog dostojanstva. I oni bi to da menjaju.
Sva sreća pa je hrabrih i na bunu spremnih ljudi sve manje. I zato „v. d.” direktorka Gradske biblioteke u Vršcu može da bude spokojna dok čeka da joj se osuši mastilo na još jednoj stranačkoj članskoj karti. Onoj najnovijoj i najnaprednijoj koja otvara sva vrata, a pre svega vrata direktorske kancelarije.
