Najveći vršački slikar je, ako se izuzme dr Đura Pavkov, Paja Jovanović. Ali Paja je prema Vršcu žestoko škrt, pokupio je prnje jako rano i pobegao glavom bez obzira u daleki svet. Tamo je, kao i ostali, uspeo. Naslikao je puno slika, skoro nekoliko hiljada, međutim, svom rodnom gradu darovao je samo nekoliko. Nije poput dr Đure Pavkova bio široke ruke. Veliki slikar je Gradskom muzeju u Vršcu poklonio samo jedno platno-portret „Kompozitor Uroš Džimić” iz 1902. godine. Postoje još dve slike koje su u vlasništvu Eparhije Banatske (jedino ako ih veliki naš Vladika Nikanor nije malo restaurirao i preslikao u svom dobrom maniru), „Sveta majka Angelina” i „Čuda svetog Nikole”.
Ali Vrščani vole svoje slikare. Emotivno su vezani za svoj „Triptihon”. Priča o Triptihonu počela je onda kada je tadašnja ugarska država želela da na odgovarajući način obeležiti hiljadu godina od dolaska Mađara u Karpatsku kotlinu.
Vrščani su nekako uspeli da to veliko delo vrate u Vršac, posle teške borbe sa jednim mađarskim kritičarem koji je vodio polemiku sa uredništvom tadašnjeg časopisa „Srpstvo”, i želeo da ta slika ostane u Budimpešti. Sa vrlo konkretnim i jednostavnim obrazloženjem da su na toj slici, zapravo, Mađari iz Vršca… Međutim naši Srbi u Pešti su uspeli ubediti Mađare da su na slici i Srbi i Mađari i Nemci. Tako se i desilo, ta slika je ipak konačno za vijek vjekova završila u Gradskom muzeju. Jedino ako ovim prepametnim naprednjacima ne padne na pamet da je odnesu u Pančevo u kancelariju Agencije Južni Banat da krasi Malovićeve odaje…
No, to nije tema jutros, tema su nove tri slike-karikature, koje su nastale u nekoj agoniji dešifrovanja potencijalnih tračeva po Vršcu. Prva slika tog triptihona je pokušaj svrgavanja sa vlasti Dragane Mitrović. Naime, strela je odapeta i ona leti pravo ka svom cilju. Malović je odlučio skinuti Draganicu. Cela stvar nije završena još, pošto je gradonaca upala u takav dernek i počela da vrišti tako jako da su radnici neke firme iz Loznice celu noć blindirali daskama prozore njene kancelarije. Biće smenjena, verovatno, kad joj nestane kiseonika i prestane da vrišti…
E, ovde počinje druga slika triptihona: Po Varoši se priča da će novi gradonačelnik ponovo biti nenadjebivi Jovica Zarkula. Međutim, ovih dana se brzinom svetlosti proširila vest po Varoši da je Zarkula puk’o ko tikva, da mu je tamo neki Danijel pokupio sve krmače, čvarke, zamandalio sve lokale i da je Joca bankrotirao… Neki su ga videli kako ide peške prema Beloj Crkvi, sav sjeban, mamuran, baš kao neki klošar sa štapom. Međutim, to je bila optička varka, on se samo okrenuo i preko Jasenova poljem krenuo ka Opštini… negde se sakrio i čeka da ova prestane da vrišti i eto njega pred kabinetom.
Sad ovde nastaje i treća slika triptihona: Kako je moguće da nas Vrščane Branko Malović i SNS jebu u mozak? Pa kako gradonačelnik može biti ponovo Jovica Zarkula? Pored silnih konstrukcija o njegovim biznisima, mućkama, muvanjima, prelascima iz stranaka u stranku, bankrotiranjima, dugovima… da sad Malović traži Jovicu da bude gradonačelnik? Možda ovaj novi Jovica neće da vrišti, možda su mu muda zavrnuli… bog će ga živi znati. Uglavnom… ove tri slike od jutros, ilustruju našu Varoš, one mu dođu kao neki novi postistorijski triptihon.
