Odbornici vršačke skupštine usvojili su 31. oktobra Lokalni antikorupcijski plan. Priprema plana, čiji je tekst preuzet od Agencije za borbu protiv korupcije, odvijala se uz brojna kršenja zakona i propisa. Zadnji rok za usvajanje bio je 30. jun i trebalo je da mu prethodi javna rasprava koja je izostala. Na brzinu je formirana radna grupa u kojoj nije bilo predstavnika nevladinog sektora i stručnjaka. Dok su odbornici diskutovali o Lokalnom antikorupcijskom planu, nedaleko od gradske kuće izvodili su se radovi na sanaciji trga i delova ulica. Firma iz Loznice koja „pobeđuje” na svim tenderima u gradu radi bez postavljenih gradilišnih tabli koje treba da sadrže osnovne podatke o izvođaču, nadzoru i rokovima. Antikorupcijski plan je usvojen u okruženju vidljive i ni od koga ometane korupcije.
Ovakve slike se, svakako, mogu videti u svakom segmentu društvenog tkiva Srbije koja usvaja ovaj plan zbog otvaranja poglavlja 23 o pridruživanju Evropskoj uniji. Odgovorni na svim državnim nivoima usvajaju dokument koji se neće primenjivati. Ispuniće traženu formu, osnovaće brojna tela i komisije koji će prepisivati zakonom predviđene odredbe dok će korupcija cvetati nesmanjenim tempom.
Ovaj oblik društvene patologije razvijao se decenijama bez ikakvih intervencija institucija sistema. Raspadom Jugoslavije urušeni su svi sistemi vrednosti. Materijalno i moralno siromaštvo relativizovalo je principe po kojima funkcionišu uređene državne zajednice i otvorilo vrata svim asocijalnim manifestacijama. Političke partije na vlasti bile su generatori i kreatori patoloških diskursa. Aktuelni vlastodršci, koji su točak istorije okrenuli unazad, niti žele niti mogu da se bore protiv patoloških društvenih pojava. Njihov način obavljanja vlasti je netransparentan, apsolutistički, populistički i lišen svakih ekonomskih i logičkih okvira. Organizovani su kao vertikalno čvrsto ustrojena interesna grupacija čiji je cilj apsolutna kontrola svakog društvenog segmenta. U svakoj organizovanoj grupi nalazi se član vladajuće partije koji ima svoje podređene i nadređene. Hipertrofirani birokratski aparat je ispleo čvrstu mrežu u koju upada svako ko pokuša da ostvari neko svoje pravo u organima države. Do željenog dokumenta može da se dođe ako se plati onima „koji imaju vezu” sa „pravim ljudima na pravom mestu”. Po istim principima funkcioniše pravosuđe, policija, zdravstvo i prosveta. Korupcija nije samo socijalna devijacija, ona je ugrađena u svest svakog građanina i postala sveprisutni način percepcije realnosti. Razvila su se specifična pravila po kojima zajednica funkcioniše. Postoje vidljive institucije koje ko bajagi obavljaju poslove za građane i one druge, čvrsto organizovane i povezane novčanim vezama, preko čijih puteva se obavljaju poslovi. Niko i ne pokušava da obavi bilo kakav ozbiljniji posao, a da pre toga nije obezbedio „vezu”. U takvoj konstelaciji snaga deluje apsurdno hrpa ispisanih papira u kojima su sadržana pravila za borbu protiv korupcije.
U jednopartijskom sistemu koji je uspostavila SNS ne može da bude drugačije nego što danas jeste. Njihova mašinerija na vlasti ne može da se koriguje i poboljša funkcionalnost. Njeni integrativni elementi ne poseduju korektivne potencijale. Oni funkcionišu po sopstvenim pravilima i sopstvenim smislom za pravo i pravdu. Da nije njih takvih ne bi bilo ni korupcije implementirane u svaki segment zajednice. Tada bi mogli da se donose i primenjuju antikorupcijski zakoni. Ovako se u Vršcu i svakom drugom mestu u Srbiji samo zadovoljava forma po nalogu Brisela, čijim birokratama je ovaj dokument izgleda veoma važan.
