Vršačka „Tačka susretanja”

Udruženje za promociju kulture, nauke i umetnosti „Tačka susretanja” je nevladina organizacija, dobrovoljna, nestranačka, osnovana na neodređeno vreme, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti promocije i afirmacije kulture i nauke. Njen osnivač je poetesa Marija Vasić Kanački, profesorka srpskog jezika i književnosti. Objavila je dve zbirke pesama: Mesečarenja (KOV, 2010) i Zar (Prometej, 2012).

Kapiju stare porodične kuće u Zmaj Jovinoj ulici 16, ova poetesa je otvorila bez velike pompe tačno pre četiri godine, 14. februara 2014. Htela je da njene kreacije pokažu da li je krenula u pravom smeru. Do sad je upriličeno oko 130 događaja: književne večeri, predavanja, tribine, koncerti, performansi, izložbe, humanitarne akcije, koje su privukle više hiljada ljudi u prostor „Tačke susretanja”.

Bilo je tu gostiju iz raznih gradova i zemalja. Gotovo svi imaju osećaj prijatnosti i iz tog razloga se ponovo odazivaju pozivu, pa kao verni telali pronose glas o „Tački” širom zemlje. Dovoljno je navesti samo nekoliko gostiju, pa da se donese zaključak o kakvom je kulturnom radu reč: Rada Đuričin, Vasa Pavković, David Albahari, Milisav Savić, Enes Halilović, Uglješa Šajtinac, Slavoljub Stanković, Aleksandar Gatalica, Jelena Lengold, Goran Skrobonja, Muharem Bazdulj, Marčelo, Aida Bagić, Dragan Velikić, Vida Ognjenović, Filip David, Ana Ristović; Mario Liguori, Vladimir Pištalo, Arno Gujon…

Susret sa Marčelom

Posebno mesto u ovoj konstelaciji zauzimaju Vrščani, intelektualci, koji su svojim angažmanom i ličnim kredibilitetom zadužili „Tačku”. Tu se pre svega misli na najbliže saradnike – dizajnerke Vanju Jovanović i Mariju Žamac. Tu su još i: Dejan Mak, pisac, Jelena Marinkov, pesnikinja, Ilija Bakić, književnik i književni kritičar, Željko Pupavac, advokat, Budimir Babić, sociolog, Časlav Vasić, istoričar, Dragica Stanojlović, psihijatar, Tatjana Gerdec Mrđa, profesorka muzike…

Interesantan je podatak kako je nastao naziv „Tačka susretanja”. Marija je na jednom od svojih putovanja ugledala internacionalni saobraćajni znak „Meeting point” i odmah ga je prevela.

„Beograđani se nalaze kod Konja, Novosađani kod Miletića, a Španci i drugi Evropljani bi rekli „Meeting point!”, Marijine su reči.

Povod sastanka sa Marijom je godišnjica osnivanja „Tačke susretanja” koja će biti obeležena 14. februara.

Vršac Si Ti: Navršava se četiri godine od osnivanja „Tačke susretanja”. Da li si očekivala da ćeš imati ovoliko uspeha i sada već stalnu publiku?

Marija Vasić Kanački: Uspeh u kulturi, po mom mišljenju, ogleda se u trojstvu: utemeljene vrednosti sadržaja, publika koja se širi u koncentričnim krugovima i stvaranje tradicije. Jednom rečju kultura se mora baštiniti da bi imala dalekosežni uticaj i svoje naslednike.

Marija Vasić Kanački

VST: Na koji si susret naročito ponosna?

Vasić Kanački: Izdvojila bih, ipak, jedan – susret sa Davidom Albaharijem, našim najznačajnijim savremenim piscem, koji je uprkos bolesti smogao snage da nam priredi nesvakidašnji događaj. Bilo je vrlo dirljivo.

VST: Da li je bilo trenutaka kada si htela da odustaneš?

Vasić Kanački: Bilo je, zasigurno, teških momenata, ali nikada nije bilo pitanje odustajanja.

VST: Imaju li tvoje književne, kulturne i naučne kreacije odjeka van Vršca?

Vasić Kanački: Navešću nekoliko institucija van Vršca sa kojima sarađujemo: Filmski centar Srbije, Centar za promociju nauke iz Beograda, Dom omladine Beograd… U najavi je saradnja sa renomiranom, profilisanom izdavačkom kućom „Arhipelag” iz Beograda.

VST: Na tribinama su često prisutni tvoji učenici. Da li na časovima književnosti diskutujete o onome što su slušali, doživeli i kakvi su njihovi utisci?

Vasić Kanački: Naravno. Jedan deo vaspitno-obrazovnog procesa podrazumeva da učenike pripremamo za ideju o celoživotnom učenju, čiji je važan segment kulturna emancipacija; buđenje svesti o značaju kulturnih potreba za razvoj celovite ličnosti – a to su odlasci na književne večeri, u pozorišta, muzeje, na koncerte klasične muzike…